Јов 29 - Библи?а: Савремени српски превод（SB-ERV）

1Потом Јов настави своју беседу и рече:

2»О, да су ми месеци који су протекли,

дани кад ме је Бог чувао,

3кад ми је светиљка његова сијала над главом

и кад сам у његовој светлости ходао кроз таму,

4дани мог зрелог доба,

кад ми је Божије пријатељство шатор наткриљивало,

5кад је Свесилни још био са мном

и моја деца ме окруживала,

6кад су моје стазе пливале у млеку,

а из стена ми се потоци уља изливали.

7Кад сам долазио на градску капију

и заузимао своје место на тргу,

8младићи би ме видели и уклањали се,

а старци се дизали и остајали да стоје.

9Поглавари би прекидали разговор

и уста покривали руком,

10гласови племићâ би утихнули,

језик би им се за непце залепио.

11Ко год ме чуо, хвалио ме,

и ко год ме видео, лепо је говорио о мени,

12јер сам избављао сиромаха када завапи

и сироче без помоћи.

13Самртник ме благосиљао;

учинио сам да срце удовице радосно кличе.

14Праведност сам обукао као одећу,

правда ми је била огртач и оглавље.

15Био сам очи слепоме и ноге хромоме;

16био сам отац убогима

и незнанца заступао у парници.

17Ломио сам очњаке покварењаку

и плен му отимао између зуба.

18Мислио сам: ‚Умрећу у свом гнезду,

дани ће ми бити као зрнца песка.

19Корење ће ми допирати до воде,

а роса ми сву ноћ лежати по гранама.

20Снага ће ми се стално обнављати

и лук ће ми у руци бити као нов.‘

21Људи су ме жељно слушали

и у тишини чекали мој савет.

22После мојих речи, нису проговарали,

моје речи су их шкропиле као роса.

23Ишчекивали су ме као кишу

и моје речи упијали као пљусак пролећни.

24Кад бих им се осмехнуо, испунили би се неверицом,

ведрина мог лица била им је драгоцена.

25Ја сам им пут одређивао

и водио их као поглавар

и као цар који борави међу војском,

као онај који теши ожалошћене.