Пословице 26 - Библи?а: Савремени српски превод（SB-ERV）

1Као снег у лето или киша о жетви,

тако част приличи безумнику.

2Као врабац који лепрша или ластавица у лету,

тако ни незаслужено проклетство не слеће.

3Бич је за коња, улар за магарца,

а шиба за безумникова леђа.

4Не одговарај безумнику према његовој глупости,

да сâм не постанеш као он.

5Одговори безумнику према његовој глупости,

да он сâм себи не би изгледао мудар.

6Сâм себи одсеца ноге и призива невољу#26,6 призива невољу Дословно: пије насиље.

ко по безумнику шаље поруку.

7Оклембешена нога хромога

пословица је у устима безумникâ.

8Као везивање камена за праћку,

такав је ко безумнику указује част.

9Трнова грана у руци пијанца

пословица је у устима безумникâ.

10Стрелац који насумице рањава

онај је ко најми безумника или пролазника.

11Као што се пас враћа на своју бљувотину,

тако и безумник понавља своју глупост.

12Јеси ли срео човека који је мудар у својим очима?

И за безумника има више наде него за њега!

13Лењивац каже:

»Рикање се чује на путу! Лав је на улицама!«

14Као што се врата окрећу на шаркама,

тако се лењивац преврће на постељи.

15Лењивац умочи руку у чинију,

али га мрзи да је врати до уста.

16Лењивац је у својим очима мудрији

него седам људи који разумно одговарају.

17Пса за уши хвата

пролазник који се у туђу свађу умеша.

18Као лудак који испаљује буктиње и смртоносне стреле,

19такав је човек који превари ближњега,

па каже: »Само сам се шалио!«

20Без дрва, ватра се гаси;

без оговарача, свађа престаје.

21Ћумур је за жеравицу и дрво за ватру,

а свадљивац да распири кавгу.

22Оговарачеве речи су као најслађи залогаји:

спуштају се у дубину трбуха.

23Сребрна глеђ на земљаном суду

ласкаве су речи из опаког срца.

24Онај ко мрзи крије се иза речи,

а у себи носи превару.

25Иако умиљато говори, не веруј му,

јер му је седам гнусоба у срцу.

26Мржњу прикрива варком,

али његова опакост разоткриће се на скупу.

27Ко јаму копа, сам у њу пада;

ко камен ваља, камен се на њега преваљује.

28Лажљив језик мрзи оне којима чини нажао,

а ласкава уста доносе пропаст.