Јов 37 - Библи?а: Савремени српски превод（SB-ERV）

1»Од тога ми дрхти срце

и хоће да искочи из груди.

2Слушајте тутњаву гласа његовог,

грмљавину која му излази из уста.

3Он муњу пушта испод целог неба

и до крајева земље је шаље.

4Иза тога глас му затутњи –

то он грми гласом величанственим.

И више муње не зауздава

кад му се једном зачује глас.

5Бог чудесно грми својим гласом,

велика дела чини, нама несхватљива.

6Јер, он каже снегу: ‚Падни на земљу!‘

и пљуску кишном: ‚Запљушти силовито!‘

7Он сваком човеку спутава руке

да сви људи његово дело упознају.

8Звери одлазе у своје јазбине

и тамо налазе заклон.

9Вихор долази са југа,

а студен од ветрова северних.

10Лед настане од Божијег даха

и широке воде се заледе.

11Он облаке пуни влагом

и својом муњом их пара.

12По његовом налогу круже

да изврше што год им заповеди

на лицу целе земље.

13Шаље их да казни људе

или да наводни земљу

или да покаже љубав.

14Саслушај ово, Јове;

стани и осмотри Божија чудесна дела.

15Знаш ли како Бог заповеда облацима

и чини да његова муња севне?

16Знаш ли како висе мрачни облаци,

чудесна дела Онога који је савршен у знању?

17Ти, који се куваш у својој одећи

кад се земља умири од јужног ветра,

18зар можеш с њим да разапнеш небеса,

чврста као ливено огледало?

19Реци нам шта треба да му кажемо;

у тами смо, па не знамо

како да изложимо свој случај.

20Треба ли му рећи да ја хоћу да говорим?

Ко би тражио да га прогутају?

21Сад нико не може да гледа у светлост

која блиста на небу пошто је ветар растерао облаке.

22Са севера златан сјај долази –

Бог у страхотном величанству стиже.

23Свесилни је ван нашег домашаја

и узвишен је у сили и правди;

у својој великој праведности никог не тлачи.

24Зато га људи поштују.

Он не гледа оне који мисле да су мудри.«