Јов 19 - Библи?а: Савремени српски превод（SB-ERV）

19Јов

1Тада Јов одврати:

2»Докле ћете ме мучити

и сатирати речима?

3Већ сте ме десет пута изгрдили

и није вас стид што ме нападате.

4Па и да је истина да сам застранио,

моја заблуда се само мене тиче.

5Ако хоћете да се узвисите нада мном

и да моје понижење против мене употребите,

6онда знајте да ми је Бог нанео неправду

и своју мрежу разапео око мене.

7Да, вичем: ‚Неправда!‘ али одговор не добијам,

запомажем, али правде нема.

8Пут ми је заградио да не могу да прођем,

стазе ми је завио у таму.

9Моју част је свукао са мене

и круну ми скинуо с главе.

10Са свих страна ме растрже, док ме не буде.

Моју наду је као дрво ишчупао.

11Гневом је плануо на мене

и у непријатеље ме убраја.

12Његове чете сложно надиру;

до мене пут насипају

и око мог шатора се утаборују.

13Од мене је удаљио браћу,

пријатељи се од мене отуђили.

14Родбине моје више нема,

пријатељи ме заборавили.

15Гости и служавке сматрају ме странцем,

туђинац сам у њиховим очима.

16Свог слугу зовем, а он се не одазива,

иако га својим устима заклињем.

17Мој дах је мрзак мојој жени,

рођена браћа ме се гнушају.

18Чак ме и дечаци презиру;

кад наиђем, они ми се ругају.

19Одвратан сам пријатељима најближим,

против мене су они које сам волео.

20Кост и кожа постадох,

за длаку сам живу главу извукао.

21»Смилујте ми се, пријатељи, смилујте,

јер Божија рука ме је ударила.

22Зашто ме као и Бог гоните?

Зар се још нисте мог меса наситили?

23О, кад би се моје речи могле прибележити,

кад би се у књигу записале,

24кад би се гвозденом и оловном писаљком

заувек у стену урезале.

25Знам да мој Откупитељ живи

и да ће на крају устати над земљом.

26И кад ми се кожа распадне,

у свом телу видећу Бога.

27Хоћу својим, а не туђим очима да га видим.

О, како срце у мени за тим жуди!

28Ако кажете: ‚Како ћемо га ми гонити

кад је у њему корен невоље?‘

29тада се сами бојте мача,

јер срџба ће бити кажњена мачем.

И тада ћете знати да има суда.«