2. Летописи 24 - Библи?а: Савремени српски превод（SB-ERV）

24Јоаш, цар Јуде(2. Цар 12,1-21)

1Јоаш је имао седам година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао четрдесет година. Мајка му се звала Цивја, а била је из Беер-Шеве.

2Јоаш је чинио оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима све док је био жив свештеник Јехојада.

3Јехојада му изабра две жене, па је Јоаш с њима имао синове и кћери.

4После неког времена, Јоаш одлучи да обнови Дом ГОСПОДЊИ.

5Он окупи свештенике и Левите и рече им: »Сместа идите у јудејске градове и сакупите новац који сав Израел треба да даје сваке године, да се поправи Храм вашега Бога.«

Али Левити то не учинише одмах,

6па цар позва главног свештеника Јехојаду и упита га: »Зашто ниси тражио од Левитâ да донесу из Јуде и Јерусалима порез за Шатор састанка који им је одредио Мојсије, Божији слуга, и сва израелска заједница?«

7А синови оне опаке жене Аталје били су опљачкали Божији Дом, па су чак и свете предмете из Дома ГОСПОДЊЕГ користили при служењу Ваалима.

8Стога цар заповеди да направе ковчег и ставе га испред капије Дома ГОСПОДЊЕГ.

9Потом објавише по Јуди и Јерусалиму да треба ГОСПОДУ да се донесе порез који је Мојсије, Божији слуга, одредио Израелу у пустињи.

10Сви службеници и сав народ радо су доносили прилоге и стављали их у ковчег док се овај није напунио.

11Кад год би Левити донели ковчег царевим службеницима и они видели да је у њему много новца, дошли би царев бележник и првосвештеников службеник и испразнили ковчег, па га поново вратили на место. То су чинили редовно и прикупили много новца.

12Цар и Јехојада давали су тај новац људима који су обављали послове око Дома ГОСПОДЊЕГ, да унајме зидаре, тесаре и људе вичне раду са бронзом и гвожђем за обнову и поправку Дома ГОСПОДЊЕГ.

13Људи који су водили посао били су марљиви и поправке су добро напредовале под њиховим надзором, па је Божији Дом враћен у првобитно стање и ојачан.

14А када су завршили, донеше преостали новац цару и Јехојади, што послужи да се направе предмети за Дом ГОСПОДЊИ: предмети за службу и жртве паљенице, судови и други предмети од злата и сребра. Све док је Јехојада био жив, непрекидно су се приносиле жртве паљенице у Дому ГОСПОДЊЕМ.

15Јехојада остари и умре у дубокој старости од сто тридесет година.

16Сахранише га крај царева у Давидовом граду, због добра које је учинио у Израелу за Бога и његов Храм.

17После Јехојадине смрти, јудејски службеници дођоше цару и поклонише му се, и он је слушао њихове савете.

18Јудеји оставише Дом ГОСПОДА, Бога својих праотаца, и почеше да се клањају Ашериним моткама и идолима. Због њихове кривице, Божији гнев сиђе на Јуду и Јерусалим.

19Иако им је ГОСПОД слао пророке да их врате њему и иако су они сведочили против њих, они не хтедоше да послушају.

20Тада Дух ГОСПОДЊИ сиђе на Захарију, сина свештеника Јехојаде.

Он стаде пред народ и рече: »Овако каже Бог: ‚Зашто се не покоравате ГОСПОДЊИМ заповестима? Неће вам бити добро. Зато што сте оставили ГОСПОДА, он ће оставити вас.‘«

21Али они сковаше заверу против њега и по царевом наређењу каменоваше га до смрти у дворишту Дома ГОСПОДЊЕГ.

22Цар Јоаш није се више сећао љубави коју је према њему показивао Захаријин отац Јехојада, него уби његовог сина, који, умирући, рече: »Нека ГОСПОД ово види и позове те на одговорност.«

23Крајем те године, арамејска војска крену на Јоаша, нападе Јуду и Јерусалим и поби све вође народа, а сав плен посла свом цару у Дамаск.

24Иако је арамејска војска дошла са мало људи, ГОСПОД им предаде у руке много већу војску. Јоаш је кажњен зато што је Јуда оставила ГОСПОДА, Бога својих праотаца.

25Када су се Арамејци повукли, оставише Јоаша тешко рањеног. Његови службеници сковаше заверу против њега зато што је убио сина свештеника Јехојаде, па га убише на његовој постељи. Тако он умре, па га сахранише у Давидовом граду, али не у царској гробници.

26А против њега су сковали заверу Завад, син Амонке Шимат, и Јехозавад, син Моавке Шимрит.

27Извештај о његовим синовима, многа пророштва о њему и запис о обнови Божијег Дома записани су у Тумачењу Књиге о царевима. На месту цара наследи га његов син Амацја.