Јов 4 - Библи?а: Савремени српски превод（SB-ERV）

4Елифаз

1Тада проговори Елифаз Теманац и рече:

2»Кад би неко с тобом разговарао,

да ли би ти сметало?

Али, ко може а да не говори?

3Ти си поучио многе људе,

јачао онемоћале руке.

4Својим речима си придизао поклекле,

јачао клецава колена.

5Али, сад је стигло тебе, а теби смета,

снашло те, а ти се престрашио.

6Зар ти твоја побожност не улива уздање,

а твоја беспрекорност наду?

7Размисли: Да ли је ико недужан пропао?

Да ли су игде затрти честити?

8Колико сам ја приметио,

они који ору зло и који сеју невољу,

то и пожању.

9Погину од Божијег даха,

од даха гнева његовог нестану.

10Лавља рика и урлик умукну

и поломе се зуби младих лавова.

11Лав пропадне јер нема плена,

и млади лавичини се раштркају.

12»Реч је у потаји стигла до мене,

као шапат ми је допрла до уха.

13Међу тешким сновима, ноћу,

кад људе дубок сан савлада,

14такав ме страх и трепет обузеше

да су ми се све кости тресле.

15Неки дух ми прође преко лица,

све ми се длаке на телу накострешише.

16Он стаде,

али не могох да препознам ко је.

Нека прилика ми је била пред очима.

Била је тишина, а онда зачух глас:

17‚Може ли смртник да буде

праведнији од Бога?

Може ли човек да буде

чистији од свог Творца?

18Кад не верује ни својим слугама

и своје анђеле оптужује за безумље,

19колико ће више оптуживати

оне који станују у кућама од глине,

којима је темељ у земаљском праху,

које је лакше смрвити но мољца.

20Од јутра до вечери Бог их удара

док се у комадиће не претворе.

Пошто темеља немају, нестају заувек.

21Зар није ишчупан кочић њиховог шатора,

па умиру без мудрости?‘