1. Мојсијева 34 - Библи?а: Савремени српски превод（SB-ERV）

34Дина силована

1Дина, кћи коју је Лија родила Јакову, изађе да посети жене онога краја.

2Када ју је видео Сихем, син Хамора Хивијца, владара оне земље, ухвати је и силова.

3Дина кћи Јаковљева прирасте му за срце, и он девојку заволе, па се трудио да задобије њену љубав.

4Сихем рече свом оцу Хамору: »Узми ми ову девојку за жену.«

5Када је Јаков чуо да је његова кћи Дина обешчашћена, његови синови су били код стоке у пољу, па Јаков не хтеде ништа да предузима док се они не врате.

6Тада Сихемов отац Хамор дође да разговара с Јаковом.

7Чим су чули шта се догодило, Јаковљеви синови се вратише с поља силно ожалошћени и бесни, јер је Сихем, када је спавао с Јаковљевом кћери, учинио оно што је у Израелу срамотно и не сме се чинити.

8Хамор им рече: »Мој син Сихем се свом својом душом заљубио у вашу кћер. Молим вас да му је дате за жену.

9Склапајте бракове с нама – дајте нам своје кћери за жене, а ви узимајте наше.

10Живите међу нама – земља вам је на располагању: живите, тргујте и стичите имовину у њој.«

11А Сихем рече Динином оцу и браћи: »Учините ми ту милост, и даћу вам што год хоћете.

12Одредите колику год хоћете цену за невесту и колики год хоћете дар, и ја ћу вам дати колико год тражите – само ми девојку дајте за жену.«

13Јаковљеви синови одговорише Сихему и његовом оцу Хамору притворно, јер је Сихем обешчастио њихову сестру Дину,

14и овако им рекоше: »Не можемо то да учинимо – да дамо своју сестру необрезаном човеку – јер би то за нас била срамота.

15Даћемо вам свој пристанак само ако постанете као ми тако што ћете обрезати свако своје мушко.

16Тек тада ћемо вам давати своје кћери и узимати ваше кћери за себе, живети међу вама и с вама постати један народ.

17Али, ако нас не послушате и не обрежете се, онда ћемо ми узети своју сестру и отићи.«

18Њихов предлог се свиде Хамору и његовом сину Сихему.

19Младић, који је био најугледнији од свих у дому свога оца, није нимало оклевао да уради оно што су тражили, јер је жудео за Јаковљевом кћери.

20Стога Хамор и Сихем одоше на капију свога града да разговарају са својим суграђанима.

21»Ти људи су пријатељски расположени према нама«, рекоше. »Пустимо их да живе у нашој земљи и да у њој тргују – има за њих довољно простора у овој земљи. Ми можемо да се женимо њиховим кћерима, а они могу да се жене нашим кћерима.

22Али ови људи ће пристати да живе с нама као један народ само ако се свако мушко међу нама обреже као што се они обрезују.

23Зар неће њихова стока, њихова имовина и све њихове остале животиње тако постати наше? Зато им дајмо свој пристанак, и они ће живети међу нама.«

24И сви се њихови суграђани сложише са Хамором и његовим сином Сихемом, па се свако мушко у граду обреза.

25Трећега дана, док су сви они још имали болове, два Јаковљева сина, Симеон и Левије, Динина браћа, узеше своје мачеве, несметано уђоше у град и убише свако мушко.

26Мачем погубише Хамора и његовог сина Сихема, узеше Дину из Сихемове куће и одоше.

27Остали Јаковљеви синови дођоше на место покоља и опљачкаше град зато што им је сестра била обешчашћена.

28Узеше њихову ситну и крупну стоку, магарце и све њихово што је било у граду и на пољу.

29Однеше све њихово богатство, одведоше све њихове жене и нејач и опљачкаше све што је било у кућама.

30Тада Јаков рече Симеону и Левију: »Увалили сте ме у невољу, јер су ме становници ове земље, Ханаанци и Перижани, замрзели. Мало нас је, па ако се они удруже против мене и нападну ме, бићемо истребљени и ја и моји укућани.«

31Али они рекоше: »Не може он с нашом сестром да поступа као са блудницом.«