Jevrejima 10 - Novi srpski prevod（NSTL）

10

1Naime, pošto je Zakon tek senka budućih dobara, a ne i sam oblik stvari, on ne može jednim te istim žrtvama, koje se svake godine iznova prinose, usavršiti one koji pristupaju Bogu

.

2Ako, dakle, oni koji su jednom očišćeni od greha ne bi više imali osećanje krivice za greh, onda se žrtve ne bi više prinosile.

3Ovako, žrtve svake godine podsećaju na grehe,

4zato što krv bikova i jaraca ne može da ukloni grehe.

5Zato ulazeći u svet, Hristos

govori:

„Žrtve i prinose nisi poželeo,

ali si mi zato

telo pripravio;

6u žrtvama svespalnicama

i žrtvama

za greh nisi uživao.

7Tada rekoh: ’Evo, dolazim,

da izvršim volju tvoju, Bože,

jer

je tako napisano za mene u svitku.’“

8Gore kaže: „Žrtve i prinose nisi poželeo, niti si u svespalnicama i žrtvama za greh uživao“ (ovo je rekao iako

se žrtve

prinose po Zakonu).

9Onda nastavlja: „Evo, dolazim da izvršim tvoju volju.“ Time ukida prvo da bi uveo drugo.

10A mi smo posvećeni tako što je Isus Hristos prineo svoje telo jednom za svagda.

11Svaki sveštenik, doduše, svakodnevno vrši svoju službu prinoseći uvek iznova iste žrtve, koje nikada ne mogu potpuno ukloniti grehe.

12A Hristos

je jednom prineo sebe

za grehe i zauvek seo s desne strane Bogu.

13On tamo čeka sve dok njegovi neprijatelji ne budu postavljeni za postolje njegovih nogu.

14Jer, on je jednom žrtvom zauvek doveo do savršenstva one koji su posvećeni.

15A i Sveti Duh nam svedoči o tome

pošto je rekao:

16„Ovo je savez koji ću sklopiti sa njima,

nakon tih dana, govori Gospod:

staviću svoje zakone u njihova srca,

i upisaću ih u njihov um,

17i neću se više sećati njihovih greha i bezakonja.“

18A kad su gresi oprošteni, žrtve se više ne prinose.

Nadmoćnost verePodsticanje na istrajnost

19Prema tome, braćo, imamo punu slobodu da uđemo u Svetinju nad

svetinjama po krvi Isusa,

20koji nam je otvorio novi i živi put kroz zavesu, to jest, kroz

svoje telo.

21I budući da imamo

velikog Sveštenika koji služi

nad domom Božijim,

22pristupajmo Bogu

s iskrenim srcem i s verom punom pouzdanja, pošto su nam srca očišćena od zle savesti, a tela oprana čistom vodom.

23Stoga se čvrsto držimo nade koju ispovedamo, jer je veran onaj koji je obećao.

24Usredsredimo se na to da podstičemo jedan drugoga na ljubav i dobra dela.

25Ne napuštajmo svoju zajednicu, kao što neki običavaju, nego ohrabrujmo jedni druge, tim pre što i sami vidite da se približava dan Gospodnji

.

26Naime, ako svojevoljno grešimo i nakon što smo primili znanje o istini, nema te žrtve koja će ukloniti

grehe.

27Za takve ostaje samo strašno iščekivanje Suda i jarosni oganj koji će proždreti protivnike.

28Jer, kad neko prestupi Mojsijev Zakon, bez milosti umire na osnovu svedočenja dva ili tri svedoka.

29A zamislite samo koliko će strožu kaznu primiti onaj koji prezre Sina Božijeg i smatra nečistom krv saveza kojom je posvećen, te uvredi Duha milosti?

30Mi, naime, poznajemo onoga koji je rekao: „Moja je osveta, ja ću uzvratiti“ i: „Gospod će suditi svome narodu.“

31Strašno je pasti u ruke živoga Boga!

32Sećajte se prošlih dana, kada ste, tek prosvetljeni, postojano podneli mnoge nevolje i patnje.

33S jedne strane ste bili javno izloženi vređanju i nevoljama, s druge ste se i sami pridružili onima s kojima se tako postupalo.

34Vi ste, naime, učestvovali u patnjama onih koji su utamničeni, i s radošću prihvatali kada su vam otimali imovinu, znajući da imate bolju i trajniju imovinu.

35Zato ne gubite svoje pouzdanje koje donosi veliku nagradu.

36Vama je, naime, potrebna istrajnost da činite Božiju volju kako biste mogli da primite ono što je Bog obećao.

37„Jer još malo, vrlo malo,

pa će doći onaj koji dolazi,

i neće zakasniti.

38A moj pravednik će živeti od vere,

a ako li odstupi,

moja duša neće uživati u njemu.“

39A mi nismo oni koji odstupaju na sopstvenu propast, nego oni koji veruju da sačuvaju svoju dušu.