Knjiga proroka Isaije 2 - Novi srpski prevod（NSTL）

2Mir neuzdrmani

1Viđenje Isaije sina Amocova za Judu i Jerusalim.

2Dogodiće se u poslednje dane

i gora Doma Gospodnjeg

biće postavljena vrh gora,

i uzvišena iznad bregova.

Svi puci prema njoj će se sticati.

3Mnogi narodi će hodati i govoriti:

„Hajde, popnimo se na goru Gospodnju,

u Dom Boga Jakovljeva,

te da nas on nauči putevima svojim,

i da mi hodamo stazama njegovim.“

Jer će poučenje izaći sa Siona,

i reč Gospodnja iz Jerusalima.

4Pa će on biti sudija među pucima,

i on će biti merodavan za narode mnoge;

te će oni mačeve prekovati u raonike,

a koplja u srpove.

Neće više narod protiv naroda podizati mačeve,

niti će se više učiti ratovanju.

5Dome Jakovljev, hajdemo,

u svetlosti Gospodnjoj da hodamo!

Dolazak Gospodnji

6Ta, ti si napustio svoj narod,

dom Jakovljev.

Zato što su puni vračanja sa istoka

i gatara kao Filistejci,

i deci tuđinaca oni se umiljavaju.

7Njegova zemlja je srebra i zlata puna,

i riznicama njegovim nema broja;

njegova zemlja je konja puna,

i kolima njegovim nema broja.

8Njegova je zemlja idola puna,

i pred delom ruku svojih oni ničice padaju,

pred onim što prsti njihovi načiniše.

9Ipak, čovek će se saviti,

i muž će se poniziti,

a ti im nećeš oprostiti.

10Uđi u stenu, sakrij se u prašinu

pred strahom Gospodnjim,

pred sjajem veličanstva njegova.

11Oholi čovekov pogled biće skrhan

i bahatost ljudska ponižena.

Gospod će biti uzvišen, on jedini – u dan onaj.

12Jer biće to dan Gospoda nad vojskama

protiv svih ponositih i nadmenih,

protiv svih što se uzvisiše

da ih on obori;

13protiv svih kedrova livanskih, visokih i uzdignutih,

i protiv svih hrastova vasanskih,

14i protiv svih gora visokih,

i svih bregova uzdignutih;

15i protiv svake kule visoke,

i protiv svih zidina utvrđenih;

16protiv svega brodovlja tarsiskog,

i protiv svih brodova raskošnih.

17Oholost ljudska biće skršena,

i nadmenost ljudska ponižena.

Gospod će biti uzvišen,

on jedini – u dan onaj,

18a idoli će nestati potpuno.

19Neka uđu u pećine stenovite,

i u zemunice u prašini,

pred strahom Gospodnjim,

pred sjajem veličanstva njegova,

kad ustane da potrese zemlju.

20U dan onaj čovek će pobacati

svoje idole srebrne i svoje idole zlatne,

što su ih njemu načinili,

da se klanja ničice

krticama i slepim miševima.

21Ulaziće u pećinske šupljine

i u raspukline u stenama

pred strahom Gospodnjim,

pred sjajem veličanstva njegova,

kad ustane da potrese zemlju.

22Čuvajte se, dakle, od čoveka!

On dah ima u nozdrvama.

Ta, šta on vredi?