Knjiga proroka Joila 1 - Novi srpski prevod（NSTL）

1

1Ovo je Gospodnja reč koja je došla Joilu, Fatuilovom sinu.

Najezda skakavaca

2Čujte ovo, o, starešine;

poslušajte, svi stanovnici zemaljski:

Zar se ovo dogodilo u danima vašim

ili u danima vaših predaka?

3Pričajte o ovom svojoj deci,

vaša deca svojoj deci

a njihova deca novom pokolenju.

4Ostatke gubara poješće skakavci;

ostatke skakavaca poješće crvi;

ostatke crva poješće gusenice!

5Probudite se, o, vi pijani!

Zaplačite i zakukajte, vinopije, zbog šire,

zato što vam se od usta otela!

6Jer na moju zemlju izađe narod silan

i broja im nema.

Zubi su im kao lavlji zubi,

a očnjaci kao u lavice.

7Moju je lozu počupao,

moju je smokvu izlomio;

potpuno je ogolio i bacio,

mladice joj ogulio.

8Nariči kao mlada žena

ogrnuta u kostret za mužem svoje mladosti.

9Nestale su žitna žrtva i izlivnica

iz Doma Gospodnjeg.

U žalosti su sveštenici,

sluge Gospodnje.

10Polja su opustošena

i zemlja je u žalosti

jer je žito satrveno,

mlado vino je presahlo,

a urod ulja je podbacio.

11Stidite se, ratari,

kukajte, vinogradari, za pšenicom i za ječmom,

jer je propala žetva na njivi.

12Loza je presahnula,

stablo smokve se sparušilo.

Presahnuli su nar, palma, jabuka

i sva stabla po polju,

jer je presahla radost sinova ljudskih.

Poziv na post i molitvu

13O, sveštenici, opašite se i plačite!

Žalite, sluge žrtvenika!

Dođite, sluge Boga moga,

noć probdite u kostreti

jer je iz Doma Boga vašeg

nestalo žitne žrtve i izlivnice.

14Sveti post proglasite,

pozovite svečani sabor!

Okupite sve starešine,

stanovnike zemlje u Domu Gospoda,

vašeg Boga, pa vapite Gospodu!

15Jao, kakvog li dana,

jer je blizu dan Gospodnji

što dolazi kao pustošenje od Svemoćnoga!

16Zar nam nije pred očima ponestala hrana

i radosti i veselja iz Doma našeg Boga?

17Ugniliše smokve na vencima;

opustošene su žitnice;

porušeni su ambari jer je žito propalo.

18O, kako stoka riče!

Tumaraju krda goveda

jer ispaše za njih nema,

a i stada ovaca takođe skapavaju.

19Gospode, ja tebe prizivam

jer je plamen suše progutao pustinjske pašnjake,

a požar je spalio sve poljsko drveće.

20I poljske zveri ti cvile i žude

jer su presušila vodena vrela,

jer je požar spalio pustinjske pašnjake.