Psalmi 35 - Novi srpski prevod（NSTL）

35Psalam 35Davidov.

1Osudi, Gospode, moje tužioce,

i vojuj protiv mojih napadača.

2Uzmi oružje i štit,

ustani, pomozi mi!

3Potegni koplje dugo i kratko,

protiv onih koji me progone.

Reci mojoj duši:

„Ja sam ti spasenje!“

4Nek se postide i osramote

oni koji mi o glavi rade,

nek se povuku u sramoti

oni što mi zlo smišljaju.

5Nek budu kao pleva na vetru,

tako nek ih Anđeo Gospodnji goni,

6nek je taman i klizav put njihov,

kad ih goni Anđeo Gospodnji.

7Bez povoda mi razapeše mrežu,

bez razloga mi iskopaše jamu.

8Nek ih snađe propast iznenada,

nek se uhvate u mrežu koju su sakrili,

nek u nju padnu na svoju propast.

9A moja će se duša radovati u Gospodu,

veseliće se u njegovom spasenju.

10Sve će moje kosti govoriti:

„Ko je kao ti, o, Gospode?

Ti izbavljaš siromaha od moćnijeg od njega,

siromaha i ubogoga od onoga što ga pljačka.“

11Istupaju okrutni svedoci,

pitaju me za ono što ne znam.

12Za dobro mi zlom plaćaju,

dušu moju u bedu guraju.

13A kad su oni bili u bolesti,

u kostret sam se zbog njih oblačio,

dušu svoju postom sam mučio,

a molitva mi se u krilo vraćala.

14Kao za drugom ili bratom,

šetao sam gore-dole;

kao kad se žali za majkom,

tako sam se u žalosti svio.

15A kad ja posrnem, oni se raduju,

skupljaju se protiv mene bednici,

oni koje ne znam razdiru me neprestano.

16Kao bezbožni zlobno se rugaju,

i zubima svojim škrguću na mene.

17Dokle ćeš to gledati, Gospode?

Spasi me od njihovih napada,

i moj život od mladih lavova.

18Hvaliću te u velikom zboru,

slaviću te među mnogim narodom.

19Ne daj da se vesele nada mnom

podmukli moji dušmani,

da ne namiguju očima

oni što me bez razloga mrze.

20Oni ne govore o miru,

već smišljaju prevare

protiv mirnih u zemlji.

21Usta svoja razjapljuju na mene,

i govore: „Evo! Evo! Svojim smo to očima videli!“

22Ti vidiš to, Gospode, ne ćuti!

Ne udaljuj se, Gospode, od mene.

23Probudi se, ustani, radi moga prava,

moj spor odbrani, Bože moj, Gospode.

24Opravdaj me, Gospode, moj Bože, po pravednosti svojoj,

ne daj da se oni raduju nada mnom.

25Ne daj da u srcu oni kažu: „Eto, to smo hteli!“

Da ne kažu: „Progutali smo ga!“

26Nek se postide i osramote

oni što se nevolji mojoj raduju;

nek stid i sram pokrije one,

koji sebe uzdižu nada mnom.

27Neka kliču i raduju se oni,

kojima je milo moje opravdanje;

neka oni govore stalno:

„Velik je Gospod!

Mio mu je napredak sluge njegovog.“

28Jezik će mi pričati o pravednosti tvojoj,

povazdan ću proslavljati tebe.