Knjiga proroka Jeremije 5 - Novi srpski prevod（NSTL）

5Niko nije pravedan

1„Protrčite po trgovima Jerusalima.

Gledajte, posmatrajte,

tražite po ulicama:

da li ćete pronaći čoveka,

ijednog koji postupa po pravdi i koji teži vernosti,

pa da oprostim gradu.

2’Tako mi živog Gospoda!’, ako tako i govori narod,

zapravo se lažno zaklinju.“

3O, Gospode, ne traže li tvoje oči vernost?

Ti si ih udarao, ali nisu popustili;

dokrajčio si ih, ali su odbili da prihvate karanje.

Okamenili su svoje obraze da su tvrđi nego stena

i odbijaju da se vrate.

4Ja sam rekao: „Baš su siromasi,

i baš su ludo postupili

jer ne poznaju Gospodnji put

i propise Boga svoga.

5 I sebi sam rekao da

ću ići velikašima,

pa ću njima da govorim,

jer oni poznaju Gospodnji put i propise Boga svoga.“

Ali su i oni složno skršili jaram

i izlomili okove.

6Zato će ih napasti šumski lav,

pustinjski vuk će ih opustošiti

i ris će vrebati kod njihovih gradova.

I svako ko izađe od njih biće rastrgnut u komade,

jer su mnogi njihovi prestupi

i brojna su njihova otpadništva.

7„I kako ću sve to da ti oprostim?

Tvoja su me deca ostavila

i zaklela se lažnim bogovima.

Ja sam ih nasitio,

a oni su učinili preljubu

i žurili u kuću bludnice.

8Oni su kao ugojeni, jedri ždrepci,

pa svaki rže za ženom svog bližnjeg.

9Zar zbog toga da ih ne kaznim?

– govori Gospod.

Nad narodom poput ovog

zar da se ne osveti moja duša?

10Idite među redove njegove loze i iskidajte ih,

ali ne činite potpuno uništenje.

Odstranite posečene lozice

jer ne pripadaju Gospodu.

11Jer su me sasvim izneverili

dom Izrailjev i dom Judin

– govori Gospod.“

12Lagali su o Gospodu

jer su rekli: „Nije on takav!

Neće nas da zadese ni zlo ni mač,

a ni gladi nećemo videti!

13Proroci su postali poput vetra

jer reč nije u njima,

pa neka im tako i bude učinjeno.“

14Zato govori Gospod Bog nad vojskama:

„Zato što su tako izjavili,

evo, moje ću reči u tvojim ustima da pretvorim u vatru,

a ovaj narod u drva, pa će ih progutati.

15Evo, dovodim na tebe narod izdaleka,

dome Izrailjev – govori Gospod.

To je krepak narod, drevni narod,

narod čiji jezik ne razumeš šta god da govore.

16Tobolac im je poput groba otvoren

i svi su ratnici.

17Progutaće ti i letinu i hranu.

Progutaće ti sinove i ćerke.

Progutaće ti stada i krda.

Progutaće ti vino i smokve.

Razoriće ti mačem utvrđene gradove

u koje si se uzdao.

18Ali tih dana – govori Gospod – neću te sasvim satrti.

19Jer tada ćete upitati: ’Zašto nam čini sve to Gospod, naš Bog?’ A ti ćeš im odgovoriti: ’Kao što ste napustili mene i služili tuđim bogovima u svojoj zemlji, tako ćete sada da služite tuđincima u zemlji koja nije vaša.’

20Najavite ovo u domu Jakovljevom

i objavite u Judi. Recite:

21’Čujte sad ovo, ludi i nerazumni narode,

koji ima oči, a ne vidi

i koji ima uši, a ne čuje!

22Zar se mene ne bojite? – govori Gospod.

Ne drhtite li od mene

koji sam večnom uredbom postavio pesak za granicu moru,

i ono ga ne prelazi?

Ako se i ustalasa,

ono se ne izliva;

talasi mu huče,

ali se ne prelivaju.’

23Ali ovaj narod ima srce prkosno i odmetničko,

skrenuli su i udaljili se.

24Nisu rekli od srca:

’Sad se bojmo Gospoda, našeg Boga

koji nam daje ranu i poznu kišu na vreme,

koji nam čuva sedmice određene za žetvu.’

25Vaše su krivice sve ovo uskratile

i vaši su gresi zadržali ovo dobro.

26Jer se u mom narodu nalaze zlikovci

što vrebaju kao ptičari iz zasede,

što postavljaju zamke da hvataju ljude.

27I kao što je kavez pun ptica,

tako su njihove kuće pune prevare.

Zato su postali silni i nagrabili su blaga.

28Ugojeni su i uglađeni.

Oni preteruju u zlu, ne mare za pravo sirotinje,

napreduju, ne sude za pravo siromaha.

29Zar zbog toga da ih ne kaznim?

– govori Gospod.

Nad narodom poput ovog

zar da se ne osveti moja duša?

30Grozota i strahota

se događaju po zemlji.

31Proroci prorokuju laž

i sveštenici vladaju po svome,

a moj narod sve to voli!

Ali šta ćete na kraju da radite?!