Knjiga o Jovu 30 - Novi srpski prevod（NSTL）

1A sad mi se smeju mlađi od mene,

oni čije očeve nisam hteo

ni sa psima stada svoga!

2A i šta bih sa njihovih ruku snagom?

Usahla je ta snaga u njima.

3Sparušeni su od bede i gladi,

ti što glođu štagod po pustari,

u sumraku, po ruševinama i razvalinama.

4Oni čupaju slez po čestarima

i koren smreke sebi za hranu.

5Oterani su iz društva,

ljudi na njih viču kao na lopova.

6Eno ih u jarugama potoka,

konače po jamama u zemlji i po kamenjarima.

7Zapomažu među grmljem,

skupljaju se u koprivama.

8Sinovi su bezumnika,

soj bezimenih iz zemlje proteranih.

9A sad sam im pesma rugalica,

postao sam priča za njih!

10Gade me se, stoje izdaleka,

ne libe se da me u lice pljunu.

11Jer Bog je razvezao mog šatora uže,

udario me je, a ljudi se na mene razulariše.

12Meni s desna diže se mladalačka rulja,

teraju me da bežim,

protiv mene nasipaju bedeme propasti.

13Ruše mi puteve,

uspešno me razaraju

i za to im pomoć nije potrebna.

14Naviru ko kroz širok procep,

navaljuju preko razvalina.

15Nenadane strahote pale su na mene,

poput vetra razgone mi dostojanstvo,

a moje spasenje nestade ko oblak.

16Sad se duša moja razlila u meni,

jer su me sustigli dani jada.

17Kosti moje noć probada u meni,

bolovi me glođu bez prestanka.

18Odora se moja izobličila od sile velike,

sapela me kao kragna od tunike moje.

19On me je u blato bacio,

sad sam nalik prahu i pepelu.

20Za pomoć ja tebi vapim,

alʼ se ne odazivaš;

a kada sam stao,

na mene si pažnju obratio.

21U krvnika moga si se pretvorio,

silom ruke svoje si me spopao.

22Vinuo si me da vetar zajašem,

rastapaš me u oluji.

23Jer ja znam da me u smrt odvodiš,

u kuću sastanka svih koji su živi.

24Ali niko ne pruža ruku svoju ruini,

makar da za pomoć vapi u propasti svojoj.

25Zar ja nisam zaplakao radi nevoljnika?

Zar mi duša zajecala nije radi ubogoga?

26Ali kad sam čekao na dobro,

zlo je došlo;

kada sam se ponadao svetlu,

pristigla je tama.

27Utroba je moja ustreptala i nije se primirila,

dani patnje su me zadesili.

28Pocrneo hodam, ali ne od sunca;

ustajem u zboru i vičem za pomoć.

29Zbratimljen sam sa šakalima,

prijatelj sam nojevima.

30Pocrnela koža je na meni,

od groznice cvokoću mi kosti.

31Moja lira sad je za kuknjavu,

a svirala moja za plač narikača.