4. Mojsijeva 5 - Novi srpski prevod（NSTL）

5Zakon o obrednoj nečistoći

1Gospod reče Mojsiju:

2„Zapovedi Izrailjcima da udalje iz tabora svakoga ko je gubav, svakoga ko ima izliv, i svakoga ko se onečistio o mrtvaca.

3Udaljite iz tabora kako muško tako žensko, da ne onečiste njihov tabor usred koga ja prebivam među njima.“

4Izrailjci učine tako; udaljili su ih izvan tabora. Kako je Gospod rekao Mojsiju, tako su Izrailjci učinili.

Priznanje greha i otkupljenje

5Gospod reče Mojsiju:

6„Reci Izrailjcima: ’Kad muškarac ili žena učini kakav greh protiv drugoga, te se izneveri Gospodu i navuče na sebe krivicu,

7neka prizna svoj greh koji je učinio. Zatim neka da punu naknadu za svoj prestup, i neka doda na to jednu petinu onome kome je skrivio.

8Ali ako taj čovek nema rođaka kome bi pripala naknada, neka se naknada da Gospodu na ime sveštenika, osim ovna – otkupnice kojom će se izvršiti otkupljenje za njega.

9Od svih svetih prinosa koje Izrailjci donose svešteniku, neka svaka žrtva dizanica pripadne njemu.

10Njemu, dakle, neka pripadnu sveti prinosi svakog čoveka; što god je dano svešteniku, neka pripadne svešteniku.’“

Provera ženine vernosti

11Gospod reče Mojsiju:

12„Reci Izrailjcima, kaži im: ’Ako nečija žena zastrani i tako mu se izneveri,

13pa neko legne s njom, a njen muž ne zna za to, i ona prikrije da se onečistila, ali nema svedoka protiv nje pošto nije bila uhvaćena na delu;

14ako ga obuzme duh ljubomore, te posumnja da mu se žena onečistila, ili ga obuzme ljubomora, pa posumnja na ženu, iako se nije onečistila,

15neka muž dovede svoju ženu k svešteniku. Neka donese sa sobom i prinos za nju: desetinu efe#5,15 Oko 1,6 kg.

ječmenog brašna. Neka ga ne preliva uljem i neka ne meće na njega tamjana, jer je to žitna žrtva za ljubomoru, žitna žrtva za spomen radi sećanja na krivicu.

16Zatim neka je sveštenik privede i postavi pred Gospoda.

17Neka sveštenik uzme svete vode u zemljanu posudu, i neka uzme nešto prašine s poda Prebivališta i stavi je u vodu.

18Pošto je sveštenik postavio ženu pred Gospodom, neka joj raspusti kosu, a na njene ruke neka položi žitnu žrtvu za spomen, što je žitna žrtva za ljubomoru. Sveštenik neka uzme u svoje ruke vodu gorčine koja donosi prokletstvo.

19Tada neka je sveštenik zakune i kaže ženi: ’Ako nijedan čovek nije legao sa tobom, i ako nisi zastranila i onečistila se dok si bila pod vlašću svoga muža, neka ti ne naudi ova voda gorčine koja donosi prokletstvo.

20A ako si zastranila i onečistila se dok si bila pod vlašću svoga muža, te je neki čovek osim tvoga muža legao s tobom“ –

21tu neka sveštenik zakune ženu ovom kletvom i kaže joj – „neka te Gospod učini predmetom proklinjanja i kletve usred tvoga naroda; neka Gospod učini da ti materica usahne a stomak ti otekne.

22Neka ova voda gorčine, koja donosi prokletstvo, uđe u tvoju utrobu i učini da ti stomak otekne a materica ti usahne!’

A žena neka kaže na to: ’Amin, Amin!’

23Neka sveštenik napiše ova prokletstva na list i spere ih u vodi gorčine.

24Zatim neka da ženi da popije vodu gorčine koja donosi prokletstvo, kako bi voda gorčine koja donosi prokletstvo ušla u nju i izazvala gorčinu.

25Potom neka sveštenik uzme iz ženinih ruku žitnu žrtvu za ljubomoru, podigne je pred Gospodom i donese je na žrtvenik.

26Onda neka sveštenik zahvati pregršt od žitne žrtve, kao njen spomen, i spali to na žrtveniku. Konačno, neka da ženi da popije vodu.

27Kad je napoji vodom, ako se oskrnavila i izneverila svome mužu, voda prokletstva će ući u nju i izazvati gorčinu, pa će joj stomak oteći a materica joj usahnuti; tako će ta žena postati prokletstvom u svom narodu.

28A ako se žena nije oskrnavila, neće joj biti ništa, te će moći da rađa potomstvo.

29Ovo je zakon o ljubomori, kad žena zastrani i onečisti se dok je pod vlašću svoga muža,

30ili kad čoveka obuzme duh ljubomore, pa posumnja na ženu. Tada neka sveštenik postavi ženu pred Gospoda i primeni na njoj sav ovaj zakon.

31Čovek će biti oslobođen krivice, a žena će ispaštati za svoju krivicu.’“