Priče Solomonove 1 - Novi srpski prevod（NSTL）

1Svrha i tema

1Mudre priče#1,1 Ili: poslovice, mudre izreke.

Solomona, Davidovog sina, cara Izrailja:

2da se steknu mudrost i ukor,

pouka razumnim rečima;

3da se primi ukor,

razmišlja o pravdi, o pravednosti i čestitosti;

4da se razboritost lakovernima, znanje

i domišljatost mladima.

5Neka sluša ko je mudar i neka još više shvati,

neka učeni dobije mudar savet:

6da pronikne pouku, zagonetku,

reči mudrih i njihove priče.

7Znanje otpočinje bogobojaznošću,

a mudrost i prekor budale preziru.

Uvod: poziv na prihvatanje mudrostiUpozorenje na poziv grešnika

8Sine moj, poslušaj pouku oca svoga

i majke svoje savet ne odbacuj.

9Jer, oni će biti prelepi venac na tvojoj glavi

i privesci oko tvoga vrata.

10Sine moj, ako li te grešnici zavode,

ti ne pristaj.

11Kažu li: „Hajde s nama,

u zasedu da legnemo, krv nevinog

i nedužnog hajde da vrebamo!

12Hajde da ih poput Sveta mrtvih#1,12 U izvornom tekstu Šeol, ili podzemlje, gde prebivaju duše umrlih.

progutamo,

i žive i jedre, kao one što u raku idu.

13Pokupimo sva dobra, sve blago!

Nakrcajmo svoje kuće plenom!

14Sa nama ćeš dobitak da deliš,

nek nam svima bude jedna kesa.“

15Sine moj, nemoj ići putem s njima,

ne daj nozi na njihove staze.

16Jer im noge ka zlu trče

i srljaju da krv liju.

17Uzalud se širi mreža

naočigled ptice.

18Ali oni čekaju u zasedi krv svoju,

vrebaju svoj život.

19Takve su staze svakog ko grabi nepošten dobitak,

života koštaju.

Mudrost prekoreva

20Mudrost po ulicama viče,

po trgovima diže glas svoj;

21po raskršćima, u najvećoj vrevi objavljuje,

na ulazima gradskih vrata kazivanja svoja daje:

22„Dokle ćete, lakoverni, voleti lakovernost;

dokle ćete, rugači, u ruganju uživati;

dokle ćete, tupoglavi, mrzeti znanje?

23Obratite se po prekoru mome.

Evo, izliću vam duha svoga,

objaviću vam svoje reči.

24Jer ja sam vas zvala, a vi ste se oglušili,

pružala sam ruku, a niko mario nije;

25sve moje savete ste zanemarili

i prekore moje niste prihvatili.

26Sada ću se i ja smejati propasti vašoj,

rugaću se kad bude došla strahota vaša;

27kad vaša strahota prođe kao razaranje

i propast vaša kao oluja kada huči,

kada vas zadese muka i nevolja.

28Tada će me zvati, a ja se neću odazivati,

tražiće me željno alʼ me neće naći.

29Zato što su mrzeli znanje

i nisu izabrali bogobojaznost;

30moj savet nisu poslušali

i odbacili su svaki moj prekor.

31Zato će jesti plod svog puta,

preješće se saveta svojih.

32Jer lakoverne će upropastiti otpadništvo,

a budale satrće lakomislenost.

33A ko mene sluša živeće spokojno,

siguran, bez bojazni od nedaća.“