Knjiga proroka Jeremije 14 - Novi srpski prevod（NSTL）

1Jeremiji je došla od Gospoda poruka o suši:

2„Juda plače.

Gradovi joj propadaju,

a oni leže po zemlji u crno zavijeni.

Plač Jerusalima se razleže.

3Moćnici šalju svoje sluge po vodu,

ali kada oni stignu do čatrnja,

vode nema.

A onda se vraćaju praznih posuda,

posramljeni i zbunjeni,

pokrivenih glava.

4Tlo je ispucalo,

jer nema kiše u zemlji,

ratari su posramljeni

i pokrivaju svoje glave.

5I košuta se olanila u polju

i napustila mlado,

jer nema trave.

6Divlji magarci stoje po ogolelim visovima

i kao šakali dahću.

Iskolačili su oči

jer nema paše.“

7Naše krivice svedoče protiv nas.

A ti ipak, Gospode, deluj radi svoga imena,

jer su mnoga naša otpadništva.

Protiv tebe smo sagrešili!

8Nado Izrailjeva,

Spasitelju njegov u času nevolje!

Zašto si poput došljaka u zemlji

i putnika što bi tek usput da prenoći?

9Zašto si kao smeten čovek,

kao junak nemoćan da spase?

A ti si među nama, o, Gospode,

i tvoje je ime prizvano na nas.

Ne napuštaj nas!

10Evo šta kaže Gospod ovom narodu:

„Oni baš vole da lutaju,

ne sputavaju u tome korake svoje.

I Gospod ih nije prihvatio

i sada se seća njihovih krivica

i kazniće njihove grehe.“

11Gospod mi je rekao: „Ne moli se za dobro ovog naroda.

12Postiće oni, ali ja neću slušati njihov vapaj. Žrtvovaće oni svespalnice i žitne žrtve, ali ja ih neću prihvatiti. Dokrajčiću ih mačem, glađu i pomorom.“

13A ja sam uzvratio: „O, Gospode Bože! Evo proroci im govore: ’Rat i glad nećete gledati! Neće vas to zadesiti! Jer ja ću da vam dam siguran mir na ovom mestu.’“

14Gospod mi je odgovorio: „Ti proroci prorokuju laž u moje ime! Ja ih nisam poslao i nisam ih ovlastio. Nisam im objavio lažno viđenje i obmanjivačku gatalicu, jer to oni prorokuju po svom srcu.

15Zato ovako kaže Gospod o tim prorocima koji prorokuju u moje ime. Ja ih nisam poslao da vam kažu: ’Rat i glad vas neće zadesiti u ovoj zemlji.’ Skončaće ti proroci i od rata i od gladi!

16A narod kome je prorokovano će od rata i gladi biti pobacan po ulicama Jerusalima. Neće biti koga da ih sahrani – njih, njihove žene, njihove sinove i njihove ćerke – i ja ću po njima da izlijem njihovu zlobu.

17I ovu ću poruku još da im kažem:

’Rone suze oči moje

i noću i danju bez prestanka,

jer je devica mog naroda

razorena velikim razaranjem.

Jako je ranjena.

18Ako odem u polje –

tamo mačem poklani!

Ako odem u grad –

tamo od gladi bolesni!

I prorok i sveštenik

tumaraju zemljom i ništa ne shvataju.’“

19Zar si Judu sasvim odbacio?

Da li ti je Sion duši mrzak?

Zašto si nas udario

i nema nam ozdravljenja?

Nadali smo se miru –

a ničeg dobroga;

i vremenu ozdravljenja –

a ono strava!

20Gospode, mi smo svesni naše opakosti

i krivice naših predaka,

jer smo ti zgrešili.

21Ne prezri nas zbog svog imena!

Ne ponizi presto svoje slave.

Seti se svog saveza sa nama

i nemoj ga raskinuti.

22Da li neki od idola drugih naroda šalju kišu?

A nebesa zar daju pljuskove?

Zar nisi to ti, Gospode naš Bože?

Ti sve to činiš

i mi te željno iščekujemo.