Knjiga proroka Isaije 5 - Novi srpski prevod（NSTL）

5Pesma o vinogradu

1Zapevaću miljeniku svome,

pesmu ljubavnika svojega o vinogradu njegovom.

Moj miljenik je vinograd imao

na brdašcu rodnome.

2On ga okopa i od kamenja očisti,

te lozu plemenitu u njemu posadi.

Posred njega on kulu podiže

i u njemu muljaru sagradi.

Čekao je da mu rodi grožđe,

a on njemu izrodi vinjage.

3„Sad, stanovnici jerusalimski, i vi, ljudi Judejci,

vi budite sudije na sudu između mene i mog vinograda.

4Šta još mogoh učiniti za vinograd moj,

a da mu nisam učinio?

Zašto? Ja se nadah da će roditi grožđe,

a on je izrodio vinjage?

5I sad da vam kažem

šta ću da učinim vinogradu svome:

plot ću njegov ukloniti,

neka ga pustoše;

zid ću njegov razvaliti,

neka ga izgaze;

6u pustoš ću ga pretvoriti,

niti će biti orezan, niti će biti okopan;

neka sav zaraste u bodlje i u trnje;

i oblacima ću zabraniti

da nad njim kišu puste.“

7Naime, vinograd Gospoda nad vojskama

dom je Izrailjev;

i ljudi Judejci

zasad su njegov premili.

Nadao se on pravu, a eto krvoprolića;

nadao se pravednosti, a eto vapaja.

Teško onima…

8Teško onima

koji primiču kuću uz kuću, polje uz polje,

sastavljaju dok sve mesto ne zauzmu,

te da jedini sred zemlje ostanu.

9Ušima svojim slušam Gospoda nad vojskama:

„Baš će kuće mnoge opusteti,

velike i lepe bez žitelja ostati.

10Jer vinograd od deset vata#5,10 Oko 220 l.

samo će bačvicu dati,

i zasejana mera daće deseti deo.“

11Teško onima koji rano rane

da se opijaju pićem žestokim,

nastavljaju do rasvitka

zato što ih vino raspaljuje.

12Harfe i lire,

bubnjevi i frule i vino na gozbama su njihovim;

a za delo Gospodnje ne mare,

i rad ruku njegovih ne gledaju.

13Zato što znanja nema,

narod moj će u ropstvo odveden biti;

i slavni njegovi će od gladi umirati,

i mnoštvo će njegovo od žeđi goreti.

14Zato je Svet mrtvih#5,14 U izvornom tekstu Šeol, ili podzemlje, gde prebivaju duše umrlih.

ždrelo svoje razvalio,

i neizmerne ralje razjapio

da se u njih strmoglave slava njegova i mnoštvo njegovo

uz buku njegovu i viku njegovu.

15I čovek će se savijati,

i muževan će ponižen biti,

i silnici će pogled oboriti.

16Gospod nad vojskama sudom će se uzvisiti,

i Bog sveti svetost će pravdom dokazati.

17Jaganjci će kao na pašnjacima pasti,

i jarci će po bogataškim ruševinama brstiti.

18Teško onima koji na sebe

krivicu navlače užima varalačkim

i opakost konopcima kolskim –

19onima koji govore: „Neka požuri,

neka pohita sa onim što čini,

pa da vidimo.

Neka se približi i neka dođe Svetitelj Izrailjev

sa onim što je naumio,

pa da znamo!“

20Teško onima koji zlo dobrim nazivaju,

a dobro zlim;

tamu kao svetlost predstavljaju,

a svetlost kao tamu;

gorko kao slatko predstavljaju,

a slatko kao gorko!

21Teško onima koji u svojim očima su mudri

i sami pred sobom pametni!

22Teško onima koji su u vinu silni,

i u mešanju žestokih pića hrabri;

23koji za mito krivca opravdavaju,

i pravedničku pravednost potiskuju.

24Zato, kao što plameni jezici strnjiku proždiru,

i kao što vatra seno proguta,

tako će koren njihov istrunuti,

kao prah će se pupoljak njihov razleteti;

zato što odbaciše Zakon Gospoda nad vojskama

i prezreše reč Svetitelja Izrailjeva.

Gnev Gospodnji

25Zato se raspalio gnev Gospodnji protiv njegovog naroda,

te on na njega podiže ruku svoju i tako ga udari

da se potresoše planine;

pa telesa njihova leže kao smeće posred ulica.

Ipak, gnev se njegov još ne smiruje,

još je ispružena ruka njegova.

Nadiru Asirci

26On podiže ratnu zastavu narodima izdaleka;

i on im zazviždi do kraja zemlje;

i gle, brzom hitrinom oni dolaze.

27Među njima nema ni umorna, ni sustala,

ni dremljiva, ni pospana;

ni da im se pojas oko struka raspasuje,

ni da im se remen na sandali dreši.

28Njihove su strele dobro zašiljene;

njihovi su lukovi svi zapeti;

njihovih konja kopita su kao kremen;

njihovi su točkovi kao vihor.

29Njihova je rika kao u lava,

oni riču kao mlada zver,

i reže, i plene, i odnose,

i niko ih ne sprečava.

30I režaće na njega u dan onaj

kao more kada reži.

Pogleda li neko na zemlju,

gle, tama je i teskoba,

i svetlost zamračena oblacima njenim.