Psalmi 10 - Novi srpski prevod（NSTL）

10Psalam 10

1Zašto, Gospode, stojiš daleko?

Što se skrivaš u vreme nevolje?

2Opaki, nadmeni, ljuto goni ubogog,

u spletke ga hvata koje je ispleo.

3Jer opaki se hvali žudnjama svog srca,

pohlepni proklinje, prezire Gospoda.

4U svojoj ga oholosti on ne traži,

nema Boga ni u jednoj misli svojoj.

5Taj uvek uspeva na svojim stazama,

na sudove tvoje on s visoka gleda,

i svojim se dušmanima ruga.

6On u srcu kaže:

„Ništa mene neće uzdrmati,

zlo me nikad zadesiti neće.“

7Usta su mu puna kletve, laži i uvrede,

a muka i nevolja pod jezikom njegovim.

8U dvorištu vreba iz zasede,

iz potaje ubija nevinoga,

iz skrovišta motri nemoćnoga.

9Kao lav on vreba u šipražju,

u zasedi čeka da ulovi ubogoga;

u svoju ga mrežu hvata i odvlači.

10Bespomoćne lomi i obara,

oni mu u kandže dopadaju.

11On govori u srcu:

„Bog zaboravlja, skriva lice,

nikada on to neće videti.“

12Ustani, Gospode,

digni svoju ruku, Bože,

ponizne nemoj zaboraviti!

13Zašto opaki da prezire Boga,

zašto da u svom srcu kaže:

„Ti me nećeš za to pitati“?

14Ali, ti to ipak vidiš,

jer posmatraš muku i nevolju,

da stvar uzmeš u svoje ruke.

Nemoćni se oslanja na tebe,

sirotome ti si pomoćnik.

15Slomi ruku opakome, zlome,

pa kad tražiš njegovu opakost,

ni traga od nje da ne nađeš.

16Gospod je car u veke vekova,

nestaće narodi sa njegove zemlje.

17Ti, Gospode, čuješ čežnju poniznih,

hrabriš ih, uho svoje priklanjaš,

18da daš pravo sirotome i ugnjetenom,

da čovek na zemlji ne zadaje više strah.