Priče Solomonove 23 - Novi srpski prevod（NSTL）

23Sedma priča

1Kad sa vladarom sedaš da jedeš

pažljivo razmotri šta je pred tobom;

2nož ćeš staviti pod grlo svoje

ako si alav.

3Ne žudi za njegovim đakonijama,

jer je to varljiva hrana.

Osma priča

4Ne napinji se da stekneš bogatstvo

i svoje se pameti prođi.

5Pustiš li na njega oči svoje, gle njega nema,

jer je sebi načinilo krila poput orla,

što se vine u nebesa.

Deveta priča

6Ne jedi hranu samoživca,

ne poželi đakonije njegove.

7Jer kako se on u sebi preračunava,

baš je takav kada ti kaže –

„Jedi i pij!“ –

a srce mu nije s tobom.

8Izbljuvaćeš zalogaj koji si pojeo,

proćerdaćeš sve ljubazne reči svoje.

Deseta priča

9Ne govori ušima bezumnog,

jer će prezreti poruku tvojih reči.

Jedanaesta priča

10Ne pomiči drevni međaš,

ne zalazi u njive siročadi.

11Jer je jak njihov Otkupitelj,

odbraniće njihov slučaj od tebe.

Dvanaesta priča

12Srce svoje predaj opomeni,

svoje uši poučnim rečima.

Trinaesta priča

13Ne uskraćuj kaznu detetu,

jer neće da umre ako ga i udariš šibom.

14Tuci ga šibom

i dušu mu od Sveta mrtvih spasi.

Četrnaesta priča

15O, moj sine, ako ti je srce mudro

i moje se srce raduje;

16raduje se nutrina moja,

kad ti usne čestito govore.

Petnaesta priča

17Nek ti srce grešnicima ne zavidi,

u bogobojaznosti ti povazdan budi.

18Nema sumnje, budućnost postoji,

tvoja nada neće propasti.

Šesnaesta priča

19Sine moj, poslušaj i mudar budi,

svoje srce ti na put usmeri.

20Ne druži se sa onima što se vinom opijaju,

sa onima koji žderu meso.

21Jer, osiromašiće i pijanica i izelica,

mamurluk će ih obući u dronjke.

Sedamnaesta priča

22Slušaj oca svoga što te je rodio,

majku svoju ne preziri ni kada ostari.

23Istinu kupuj i ne prodaji

mudrost, prekor i pouku.

24Jako se raduje otac pravednog sina,

ko je rodio mudrog sina uživa u njemu.

25Neka se raduju i otac tvoj i majka tvoja,

neka se veseli ona koja te je rodila.

Osamnaesta priča

26Srce mi svoje daj, sine moj,

i neka ti oči počivaju na putevima mojim.

27Jer bludnica je duboka jama,

tuđinka je uzano ždrelo.

28Ona je ko lopov što vreba iz potaje

i među muškarcima umnožava neverne.

Devetnaesta priča

29Ko to kuka? Ko to ječi?

Ko se svađa? Ko to prigovara?

Ko ima rane bezrazložne

i kome su zakrvavljene oči?

30Onima što se izležavaju kraj vina,

onima što idu da probaju vino izmešano.

31Ne gledaj vino dok se rumeni,

dok se svetluca u čaši,

dok lagano klizi.

32Kao zmija na kraju ujeda,

kao otrovnica ubada.

33Čudne će prizore da vide oči tvoje

i srce govoriće ludorije.

34Bićeš kao onaj što leži usred mora,

kao onaj što leži navrh jarbola.

35 I reći ćeš

: „Udarili su me, a bolestan nisam,

tukli su me, osetio nisam.

Kada ću se probuditi

da ponovo potražim piće?“