Psalmi 57 - Novi srpski prevod（NSTL）

57Psalam 57Horovođi. Davidov napev: „Ne pogubi.“ Pesma pouzdanja u Boga, kada je pred Saulom pobegao u pećinu.

1Smiluj mi se, Bože, smiluj mi se,

jer u tebi duša moja utočište traži;

i u seni tvojih krila utočište tražim

dok nevolje prođu.

2Vapim Bogu Svevišnjemu,

Bogu koji mi sve čini.

3Posegnuće sa nebesa, spašće me;

prekoriće tog koji me gazi; Sela

poslaće Bog milost svoju i vernost svoju.

4Duša mi je među lavovima,

ležim među proždrljivcima;

potomcima ljudi zuba ko koplja i strele,

jezika kao mača oštrog.

5Neka si uzvišen vrh nebesa, Bože;

slava tvoja nek je nad svom zemljom.

6Nozi mojoj spremili su mrežu,

duša mi se povila;

ispred mene jamu iskopaše

i u nju sami upadoše. Sela

7Srce mi je voljno, Bože,

srce mi je voljno, da ti pevam,

i da ti sviram!

8Probudi se, biće moje;

budite se, o, liro i harfo,

ja bih zoru da probudim.

9O, Gospode, hvaliću te među narodima,

slaviću te među tuđincima.

10Jer velika je milost tvoja; do nebesa,

i do oblaka seže vernost tvoja.

11Neka si uzvišen vrh nebesa, Bože;

slava tvoja nek je nad svom zemljom.