Knjiga propovednikova 2 - Novi srpski prevod（NSTL）

2Uživanje je prolazno

1Kazao sam u svom srcu: „Hajde da oprobam uživanje, da dobro uživam.“ Ali, gle, i to je prolazno!

2Za smeh sam kazao: „Budalast je“; i za uživanje: „Koja mu je svrha?“

3Duboko sam razmišljao o zadovoljstvu tela u vinu – dok mi je srce mudrošću vođeno bilo – o prihvatanju bezumlja, dok ne otkrijem kakva je korist ljudima od onoga što rade pod nebesima za malo dana života svoga.

4Velike sam stvari sebi napravio: izgradio sam kuće, vinograde zasadio.

5Uredio sam vrtove i parkove, u njima posadio razno voće.

6Napravio sam jezera sa vodom za natapanje mlade šume.

7Doveo sam sluge i sluškinje, pored onih koji su mi pripadali po rođenju u kući. Imao sam stoke, mnoga krda i stada, više od svih koji su pre mene vladali u Jerusalimu.

8Nakupio sam i srebro, zlato, blago od careva i okolnih oblasti. Obezbedio sam pevače, pevačice, uživanja ljudska i mnoge žene.

9Postao sam moćan, uzvisio sam se više od svih svojih prethodnika u Jerusalimu, a i dalje sam bio mudar:

10Svojim očima nisam uskratio nijednu želju

i srcu nisam uskratio nijedno uživanje.

Jer, srce se moje radovalo u svim mojim poduhvatima

i to mi je bila nagrada za sav trud moj.

11A onda sam razmišljao o svim svojim delima koje sam preduzeo svojeručno,

o trudu koji sam uložio.

I gle, sve je prolazno i jurenje vetra,

bez koristi pod kapom nebeskom!

I mudrost i ludost prolaze

12Zatim sam se posvetio razmišljanju

o mudrosti, bezumlju i gluposti.

Šta više da uradi carev naslednik

nakon onog što je već urađeno?

13Shvatio sam da je mudrost bolja od gluposti

kao što je svetlost bolja od tame.

14Mudrome su oči na glavi,

a bezumnik u tami hoda.

Ali sam naučio i ovo:

obojicu zadesi ista sudbina.

15I kazao sam u svom srcu:

„Sudbina bezumnika će i mene zadesiti,

pa čemu onda tolika moja mudrost?“

Još sam se vajkao u svom srcu:

„I to je prolazno!“

16Jer sećanje na mudroga ne traje duže od sećanja na bezumnoga,

jer će se sve zaboraviti u danima koji stižu.

I – avaj – mudri će umreti

baš kao i bezumnik!

Mukotrpan rad je prolazan

17I tako mi je život omrznuo i ono što se pod kapom nebeskom radi postalo mi je mučno. Jer, sve je prolazno i jurenje vetra.

18Da, omrznuo sam sav svoj mukotrpan rad i trud pod kapom nebeskom, jer ga ostavljam svome nasledniku.

19I ko zna hoće li on mudar ili lud da bude? Tek, naslediće sav moj trud koji sam uložio i u kom sam mudar bio pod kapom nebeskom. Ali i to je prolazno.

20Počeo sam da očajavam u srcu nad svim uloženim trudom pod kapom nebeskom.

21Jer, neko se trudio mudro, sa znanjem i veštinom, i prepušta to onome ko nema udela u tome. Baš je i to prolazno i zlo je veliko.

22Šta vrede čoveku sav njegov trud i napor njegovog srca kojima mukotrpno radi pod kapom nebeskom?

23Jer, muči se sve svoje dane i strepi zbog svojih obaveza, pa mu ni noću srce ne miruje. I to je prolazno.

24Ništa bolje nema za čoveka nego da jede i pije, da mu duša uživa dobro njegovog truda. Naime, shvatio sam da je i to iz ruke Božije.

25A ko je to jeo i ko se nauživao mimo njega?

26Jer Gospod

svakome bogougodniku daje mudrost, znanje i radovanje. Grešniku daje zadatak da sabira, da skuplja i to da bogougodniku. A to je prolazno i jurenje vetra.