Knjiga proroka Isaije 51 - Novi srpski prevod（NSTL）

51Spasenje za Avrahamove potomke

1Poslušajte me, sledbenici pravednosti,

tražioci Gospoda,

osmotrite stenu iz koje ste isklesani,

kop istesan iz kog ste iskopani.

2Osmotrite Avrahama, oca svojega,

i Saru koja vas je rodila.

Ta, on je sam bio kad sam ga pozvao,

a ipak sam ga blagoslovio i umnožio.

3Ta, Gospod se sažalio nad Sionom,

sažalio se nad svim njegovim razvalinama,

te će pretvoriti pustinju njegovu u Eden,

a pustaru njegovu u vrt Gospodnji.

Klicanje i radost odjekivaće po njemu,

zahvaljivanja i glas pohvalni.

Gospod će suditi narodima i pucima

4Posluhni mene, narode moj, i čuj mene, svete,

jer Zakon od mene proističe,

i moje ću pravosudstvo hitro postaviti

da bude svetlost narodima.

5Blizu je pravda moja,

spasonosno proističe,

a i mišica moja sudiće narodima.

Na mene ostrva čekaju

i u moju mišicu se uzdaju.

6Oči svoje k nebu podignite,

i po zemlji osmotrite dole;

jer će nebesa kao dim iščeznuti,

i zemlja će se kao ogrtač raskrpati,

i stanovnici njeni kao takvi#51,6 Kao takvi može da se prevede i kao komarci.

pomreće;

a spasenje moje trajaće doveka,

i pravednost moja uzdrmana neće biti.

7Poslušajte mene, koji poznajete pravdu,

narode kome je Zakon moj u srcima:

ne bojte se ruganja od ljudi,

i neka vas ne uzbuđuje njihovo vređanje,

8jer će ih kao ogrtač pojesti moljac,

i kao vunu poješće ih crv;

a pravednost moja trajaće doveka,

i spasenje moje od kolena do kolena.

Gospod se budi

9Probudi se! Probudi se!

Odeni se u snagu, mišice Gospodnja.

Probudi se kao u dane drevne,

tokom starinskih naraštaja.

Nisi li ti ispresecala Ravu,

izranjavila morsku neman?

10Nisi li ti isušila more,

vode bezdana golemih,

postavila po dubinama morskim

put da prolaze otkupljeni?

11Vratiće se izbavljeni Gospodnji,

doći će u Sion s veseljem

i s radošću večnom na čelima;

pratiće ih razdraganost i radost,

a pobeći će žalost i uzdasi.

Svemoćni Gospod teši ljude svoje

12„Ja, ja sam utešitelj vaš.

Ko si ti da se bojiš čoveka smrtnoga

i sina čovečijeg koji je kao trava?

13Zaboravio si Gospoda,

koji te je načinio,

koji je razastro nebesa

i utemeljio zemlju.

Pa si strepeo stalno, povazdan

pred licem nadmenog tlačitelja,

kao pred nekim ko postoji da bi razjedao.

I… gde je nadmenost tlačitelja?

14Biće izgnanik slobodan ubrzo,

i neće umirati da bi bio razjedan,

i hleba mu nedostati neće.

15Gospod Bog tvoj sam ja,

more uzburkam i talasi mu ključaju.

Gospod nad vojskama ime je njegovo.

16I stavio sam reči svoje u usta tvoja,

i sakrio te u senku ruke svoje,

da razastrem nebesa

i utemeljim zemlju,

i kažem Sionu: ’Ti moj narod jesi.’“

Probudi se, Sveti grade!

17Hajde, probudi se! Hajde, probudi se!

Ustani, Jerusalime!

Koji si ispio iz ruke Gospodnje

čašu jarosti njegove;

pehar, čašu opijenosti,

ispio do dna.

18Od svih sinova koje je rodio

nema nijednog da ga vodi.

Od svih sinova koje je odgojio

nema nijednog da ga za ruku prihvati.

19Ovo te je dvoje zadesilo.

Hoće li te iko požaliti?

Pustošenje i raspad i glad i mač.

Hoće li te iko utešiti?

20Sinovi ti leže obamrli

po uglovima svih ulica;

kao antilopa u mreži

puni jarosti Gospodnje,

karanja od Boga tvojega.

21Zato ovo počuj, poniženi

i opijeni, ali ne od vina.

22Govori tvoj Gospodar Gospod,

Bog tvoj, branilac svog naroda:

„Evo, uzimam iz ruke tvoje

čašu opijenosti,

pehar, čašu jarosti moje.

I nikad se više iz nje ispijati neće.

23I to stavljam u ruku onih koji su te žalostili,

koji su duši tvojoj govorili:

’Savij se i prelazićemo!’

I namesto tla podmetao si leđa svoja,

te su bila put onima koji prelaze.“