Plač Jeremijin 2 - Novi srpski prevod（NSTL）

2Gnev Božiji je velik

1Kada se Gospod razgnevio,

ćerku je sionsku u tamu zavio.

Sjajni grad svetlosti nebeske,

u ruševine pretvori zemaljske.

Slavni Dom

, diku Izrailjevu,

on napusti u dan gneva svoga.

2Gospod je satro bez milosti,

sva sela u Jakovljevoj zemlji.

Kad se razgnevio, on je razorio

sve tvrđave što drže Judejci;

sa zemljom je sravnio i prokleo

carstvo i njegove glavare.

3U raspaljenoj svojoj jarosti,

svu moć izrailjsku on je skrhao.

Kad je neprijatelj nasrnuo,

desnicu svoju Bog nam je uskratio.

Kao oganj planuo je u Jakovu,

oko sebe sve je popalio.

4Kao neprijatelj luk je svoj zategao,

kao dušman je navalio,

ubijao sve što nam je oku drago,

sve čemu se radovasmo.

Na šatore ćerke sionske

sasu svoju srdžbu raspaljenu.

5Gospod je kao neprijatelj postao:

Izrailjev narod razorio,

sve njegove dvore porušio,

sve tvrđave njemu razorio;

Judinom narodu umnožio je jade,

nagomilao jecanje i uzdisaje.

Odbačeni, ukinuti, razoreni…

6Senicu je rasturio u komade,

razorio mesto za službe Božije.

Na Sionu Gospod u zaborav baci

i praznik i subotu;

razgnevio se i prezreo

i cara i sveštenika.

7Gospod je svoj žrtvenik odbacio,

Svetilište svoje je oskrnavio;

predao u ruke dušmanske

da ruše bedeme i dvore,

da urlaju po Gospodnjem Domu,

gde mi nekad praznovasmo.

8Gospod je odlučio da ruši,

da popadaju zidovi ćerke sionske;

odredio je meru rušenja

i nije se ustezala ruka njegova.

Spoljni zidovi, drugi red zidova,

oronuli tužno leže.

9Vratnice su spaljene i polomljene,

on im je zdrobio reze i grede.

Car i knezovi su u progonstvu,

nema nikog da nas uči Zakonu,

niti se javljaju viđenja,

dar Gospodnji prorocima.

10Starešine ćerke sionske

po zemlji su posedali i ćute,

glave svoje prašinom posipaju,

obavili kostret oko tela.

Sve do zemlje spustile su glave

jerusalimske devojke mlade.

11Od plakanja iščileše mi oči,

u ropcu mi duša grca,

žalost me je iscrpla potpuno,

jer posmatram slom naroda moga:

deca i odojčad umiru

po trgovima grada srušenoga.

12Govorahu svojim materama:

„Gde je žito? Gde je piće?“

i slično ranjenicima obamiru

po trgovima grada srušenoga

i duše svoje ispuštaju

na grudima svojih majki.

Stvarnost je surova

13O, Jerusalime, o, mili grade,

kome si sličan, nalik si na koga?

Kako da te utešim, o, device, ćerko sionska?

Da li je ovako postradao iko?

Nesreća je tvoja bezgranična, kao more.

Da te isceli neko?

14Tvoji proroci nemaju proroštva

osim obmana i laži.

Na krivicu tvoju ne ukazuju,

zavaravaju te,

od izgnanstva odvraćaju.

Lažnim te proroštvima ubeđuju,

te izbegavaš pokajanje.

15Ruga ti se, pljeska rukama

narod koji prolazi kraj grada.

Zvižde i glavom odmahuju

nad ruševinama jerusalimskim:

„Je li to ta varoš savršeno lepa?

Je li to radost cele zemlje?“

16Smeju ti se, nad tobom se cerekaju

svi neprijatelji tvoji.

Krive usne, keze zube,

pa govore: „Mi smo ga slistili!

Ovo je ono što smo čekali!

Dočekasmo. Oči naše videše!“

17Gospod je izvršio svoju nameru,

održao je reč svoju.

Od davnina nas je on opominjao,

sad nas bez milosti razorio.

Neprijatelj pobednički likuje,

protivnik se našem porazu veseli.

Vapaj i molitva – to ostaje pred Bogom

18I zidovi tvoji neka vape,

jecaj, ćerko sionska, prizivaj Gospoda!

Neka teku suze tvoje

kao potoci i danju i noću.

Ne daj sebi odmora, nariči!

Ne daj mira zenicama, plači!

19Tokom noći diži se i viči,

prizivaj ga svakog časa,

izlivaj srce kao vodu pred licem Gospoda,

da se smiluje nejači tvojoj,

deci što od gladi skapavaju

po uglovima svih ulica.

20Pogledaj, pogledaj, o, Gospode!

Koga si to na muke bacio?

Zar žene da porod svoj jedu?

Zar one što u naručju njišu?

Zar u samom Svetilištu kolju

sveštenike tvoje i proroke tvoje?

21Po ulici leže u prašini,

mrtva leže deca sa starcima;

devojke moje i mladići

leže mačem pobijeni.

Ti ih pobi u dan gneva svoga,

ti ih pokla bez milosti.

22Kao da je dan praznika, sa svih strana

sabrao si sve užase na me.

U dan gneva tvoga

niko nije preživeo, niko utekao.

Decu moju odnjihanu i odraslu

pobio je dušmanin kleti.