Pesma nad pesmama 4 - Novi srpski prevod（NSTL）

1Lepa si, voljena moja, lepa si!

Oči su tvoje golubice iza vela tvoga,

kosa ti je poput stada koza

što se spušta niz goru Galad.

2Zubi su ti kao stado ostriganih ovaca što dolazi sa kupanja.

Svaka od njih blizance nosi i jalove među njima nema.

3Usne su ti poput niti skerleta,

a usta su ti ljupka.

Kao kriška nara

čelo je tvoje iza vela tvoga.

4Tvoj je vrat kao kula Davidova,

načinjena od poređanog kamenja.

Hiljadu štitova vise na njoj,

sve štitovi od ratnika.

5Grudi su tvoje kao lanad,

blizanci srnini

koji pasu među ljiljanima.

6Dok dan ne mine

i senke ne iščile

otići ću na brdo smirnino

i na goru od tamjana.

7Sva si lepa, voljena moja,

i na tebi mane nema.

8Hajde sa mnom sa Livana, nevesto,

hajde sa mnom sa Livana!

Siđi sa vrha Amana,

sa vrha Senira i Ermona;

iz brloga lavova

i s gora risovih.

9Srce si mi ukrala, sestro moja, nevesto!

Srce si mi ukrala

jednim pogledom očiju svojih,

jednim ukrasom ogrlice svoje.

10Kako je lepa ljubav tvoja,

sestro moja, nevesto!

Ljubav je tvoja od vina bolja

i miris ulja tvojih od svih začina.

11Sa usana tvojih med kaplje, o, nevesto!

Med i mleko pod tvojim su jezikom,

a miris haljina tvojih

je miris Livana.

12Vrt zaključan ti si, sestro moja, nevesto;

vrelo zatvoreno, zapečaćen izvor.

13Tvoji su izdanci carski vrt narova

s najboljim plodovima,

sa kanom i nardom;

14sa nardom i šafranom,

sa mirisnom trskom i cimetom,

sa svim stablima tamjana,

smirne i aloje,

sa svim probranim začinima.

15Ti si vrelo vrtovima,

izvor vode što žubori

i s Livana teče.

16Probudi se, severni vetre!

Dođi, južni vetre!

Duni, vrtom mojim,

nek polete njegovi začini.

Neka dođe moj voljeni u svoj vrt,

neka jede od probranog voća.