Jovan 20 - Novi srpski prevod（NSTL）

20Prazan grob

1U nedelju, pre svitanja, dođe Marija Magdalena na grob i primeti da je kamen sa groba otkotrljan.

2Stoga otrči i dođe k Simonu Petru i drugom učeniku, Isusovom miljeniku, pa im reče: „Uzeli su Gospoda iz groba i ne znamo gde su ga sklonili!“

3Petar i drugi učenik su tada izašli i došli na grob.

4Obojica su trčala, ali je onaj drugi učenik bio brži od Petra, te je prvi došao na grob.

5Zavirio je unutra i opazio položene zavoje, ali nije ušao u grob.

6Zatim je i Simon Petar došao za njim. Ušao je u grob i video položene zavoje

7i ubrus koji je bio na Isusovoj glavi. Ubrus

nije bio sa zavojima, nego je bio složen na jednom mestu.

8Zatim je ušao i drugi učenik koji je prvi došao na grob. Video je i poverovao.

9Oni tada još nisu znali da u Pismu piše da Isus

treba da vaskrsne iz mrtvih.

10Tada su se učenici vratili kući.

Isus se javlja Mariji iz Magdale

11A Marija je stajala ispred groba i plakala. Sva u suzama, zavirila je u grob

12i ugledala dva anđela u beloj odeći

kako sede na mestu gde je počivalo Isusovo telo. Jedan kod mesta gde je bila Isusova

glava, a drugi kod mesta gde su mu bile noge.

13 Anđeli

je upitaše: „Ženo, zašto plačeš?“

Ona im odgovori: „Uzeli su mog Gospoda, a ja ne znam gde su ga sklonili.“

14Rekavši ovo, okrenula se natrag i videla Isusa kako stoji, ali nije znala da je to bio Isus.

15Isus joj reče: „Ženo, zašto plačeš? Koga tražiš?“

Misleći da je to vrtlar, Marija

reče: „Gospodine, ako si ga ti odneo, reci mi gde si ga položio i ja ću ga odneti.“

16Isus joj reče: „Marija!“ Ona se okrenu i reče na jevrejskom: „Ravuni

!“ (što znači: „Učitelju!“)

17Isus joj reče: „Ne dotiči me, jer još nisam uzašao svome Ocu. Nego, idi mojoj braći i reci im: ’Uzlazim svome Ocu i vašem Ocu, svome Bogu i vašem Bogu!’“

18Marija Magdalena ode i javi učenicima: „Videla sam Gospoda!“ Onda im je prenela ono što joj je rekao.

Isus se javlja svojim učenicima

19Te nedelje uveče, učenici su bili zajedno. Vrata su bila zaključana, jer su se plašili judejskih vlasti

. Tada dođe Isus, stade među njih i reče im: „Mir vam!“

20Rekavši to, pokazao im je ruke i rebra. Učenici su bili radosni što vide Gospoda.

21Isus im ponovo reče: „Mir vam! Kao što je mene poslao Otac, tako ja šaljem vas.“

22Rekavši ovo, dunuo je i rekao im: „Primite Duha Svetoga.

23Kome oprostite grehe, opraštaju mu se, a kome ne oprostite grehe, tome se ne opraštaju.“

Isus se javlja Tomi

24Jedan od Dvanaestorice, Toma zvani „Blizanac“, nije bio sa ostalima kada je Isus došao.

25Njemu su drugi učenici rekli: „Videli smo Gospoda!“ On im reče: „Dok ne vidim trag od klinova na njegovim rukama i ne stavim svoj prst u rane od klinova i u ranu između njegovih rebara, neću verovati.“

26Osam dana kasnije, učenici su se ponovo okupili; sa njima je bio i Toma. Iako

su vrata bila zaključana, Isus uđe unutra, stade među njih i reče: „Mir vam!“

27Onda reče Tomi: „Stavi svoj prst ovde i pogledaj moje ruke. Pruži svoju ruku i stavi je među moja rebra, te više ne sumnjaj, nego veruj!“

28Toma mu reče: „Gospod moj i Bog moj!“

29Isus mu reče: „Veruješ li zato što si me video? Blaženi su oni koji veruju, a nisu me videli.“

30Isus je pred svojim učenicima učinio i mnoge druge znake koji nisu zapisani u ovoj knjizi.

31A ovi su zapisani da biste poverovali da Isus jeste Hristos, Sin Božiji, i da biste, verujući, imali život u njegovo ime.