Knjiga proroka Isaije 8 - Novi srpski prevod（NSTL）

8Isaija dobija sina

1Rekao mi je Gospod: „Uzmi veliku ploču i na njoj napiši narodnim pismom: ’Brz na grabež – hitar na plen.’“

2Potom sam za overu zapisa uzeo pouzdane svedoke: sveštenika Uriju i Zahariju sina Jeverehijina.

3Onda sam se približio proročici te je ona začela i rodila sina. Tada mi je Gospod rekao: „Nadeni mu ime ’Brz na grabež – hitar na plen’,

4jer pre nego što dečak nauči ’tata’ i ’mama’, nosiće se pred cara asirskog bogatstvo iz Damaska i plen iz Samarije.“

Siloam i Eufrat

5Opet mi Gospod uputi reč govoreći:

6„Zato što ovaj narod odbacuje

spokojne tokove siloamskih voda,

a veseli se pred Resinom

i pred sinom Remalijinim,

7gle, zato će Gospodar na vas navesti

vode s Eufrata, silne i velike –

cara asirskog i svu slavu njegovu –

i one će se izliti iz korita svoga

i preliće se preko svih obala;

8provaliće u Judu, razliće se

i poplaviće je, popeće se do grla njezina,

i krila će raširiti svoja preko zemlje tvoje,

o, Emanuile!“

Bog je protiv zavojevača

9Udružujte se na zlo, o, narodi, ali bićete smrvljeni!

Poslušajte vi, daljine zemaljske.

Opašite se,

i bićete smrvljeni.

Opašite se,

i bićete smrvljeni.

10Smišljajte zaveru – biće uništena;

samo se vi dogovarajte – biće uzalud;

zato što je s nama Bog.

Spoticanje i posrtanje

11Jer Gospod mi je ovako govorio kad me je rukom uhvatio i kad me je opomenuo da ne idem putem kojim ovaj narod ide. Rekao je:

12„Ne zovite zaverom

sve što narod ovaj naziva zaverom;

ne bojte se čega se on boji

i neka u vama straha ne bude.

13Gospod nad vojskama, neka vam svetinja bude on,

bojte se njega,

neka vas prožima strah od njega.

14Svetilište biće on,

i kamen za spoticanje

i stena za posrtanje

obema dinastijama izrailjskim,

zamka i mreža

za sve stanovnike jerusalimske.

15Mnogi će se od njih saplesti

i pašće i razbiće se,

zaplešće se i uhvatiće se.“

Svedočenje, otkrivenje, Zakon

16Sačuvaj svedočenje,

zapečati Zakon među učenicima mojim.

17Ja ću se pouzdati u Gospoda

koji je lice svoje sakrio od potomaka Jakovljevih, njemu se ja nadam.

18Evo mene i dece koju mi je dao Gospod za znak i čudesa u Izrailju od Gospoda nad vojskama, koji boravi na gori Sion.

Tama prelazi u svetlo

19A kad vam budu govorili: „Pitajte prizivače duhova i vidovnjake koji šapuću i mrmljaju…!“ Ne treba li narod da pita svog Boga, nego da se kod mrtvih raspituju za žive?

20Uz Zakon i uz svedočenje! Ko ovo ne rekne, zoru neka ne dočeka.

21Lutaće po njoj potlačen i gladan; kad izgladni razjariće se i psovaće svoga cara i Boga svojega, bude li lice prema gore okrenuo.

22Bude li po zemlji poglédao, videće strahotu i tamu i mrak kako guši, i zagnatog u stravu.