Knjiga proroka Miheja 7 - Novi srpski prevod（NSTL）

7Nesreća Izrailja

1Jadan li sam!

Ja sam kao oni koji beru letnje voće

i pabirče grožđe,

a nema grozdova za jelo,

i nema ranih smokava za kojima mi duša žudi.

2Nestalo je vernika iz zemlje

i pravednika među ljudima nema.

Svako vreba krv da lije,

svako mrežom lovi brata svoga.

3Rukama su vešti u zlu.

Glavar zahteva, sudija mito traži,

velikaš kazuje svoje prohteve

i zajedno spletkare.

4Njihov je najbolji čovek poput trna,

a pravednik gori od trnovog žbuna.

Stiže ti tvoja kazna,

dan što ti je najavljen,

i sada će nastati njihova pometnja.

5Drugu ne veruj

i u prijatelja se ne pouzdaj.

Usta svoja ne otvaraj

ni pred onom u naručju svome.

6Sin prezire oca,

ćerka se diže na majku svoju

i snaha na svekrvu svoju.

Čoveku će njegovi ukućani postati neprijatelji.

7A ja Gospoda iščekujem,

čekam Boga mog spasenja!

Uslišiće mene Bog moj!

Izrailj će se uzdignuti

8Ne raduj se nada mnom, o, neprijateljice moja!

Jer, ako sam i pao, ustaću;

ako i u tami sedim,

Gospod mi je svetlost!

9Gospodnju ću jarost da podnosim –

jer sam mu zgrešio –

dok moj slučaj ne odbrani

i parnicu moju pravedno ne reši.

Izvešće me on na svetlost

i ja ću gledati pravednost njegovu.

10Videće to moja neprijateljica

i sramota će pokriti onu što me pita:

„Gde je Gospod, tvoj Bog?“

A ja ću je posmatrati,

jer će tada postati blato po drumu gaženo.

11To je dan gradnje tvojih zidova,

toga dana će se tvoja međa proširiti.

12Toga će ti dana dolaziti

od Asirije do gradova Egipta;

i od Egipta do reke Eufrat

;

od mora do mora

i od gore do gore.

13I zemlja će se pretvoriti u pustoš

zbog njenih stanovnika,

zbog ploda dela njihovih.

Molitva i slavopoj

14Palicom svojom napasaj svoj narod,

stado svog nasledstva

što prebiva sâmo u čestaru,

usred voćnjaka.

Napasaj ih po Vasanu i Galadu

kao u starim vremenima.

15„Kao u danima tvog izlaska iz egipatske zemlje

pokazaću vam čudesa.“

16Narodi će gledati

i zastideće se sve svoje snage.

Zatvoriće usta svoja

i uši će im zagluveti.

17Lizaće prašinu poput zmije,

poput gmizavaca zemaljskih trešće se puzeći iz svojih utvrda.

Zbog Gospoda, našeg Boga,

prestravljeni biće

i plašiće te se.

18Ko je Bog tebi nalik,

što krivice prašta

i prelazi preko greha ostatka svog nasledstva?

Ne srdi se doveka

već uživa u milosti.

19Opet će se smilovati na nas

i zgaziti naše krivice.

Da, ti ćeš baciti u dubine mora sve grehe njihove.

20Pokazaćeš istinu Jakovu

i milost Avrahamu

kako si se od davnina

zakleo našim ocima.