Knjiga proroka Isaije 14 - Novi srpski prevod（NSTL）

14Gospod priprema povratak

1Ta, smilovaće se Gospod Jakovu,

i opet će izabrati Izrailja;

i daće im da se odmore na svom tlu.

Pa će im se pridružiti došljak

i priključiće se plemenima Jakovljevim.

2I uzeće ih narodi

i odvešće ih u njihov kraj,

a potomstvo Izrailjevo njih će naseliti na Gospodnjem tlu,

kao robove i sluškinje.

I zarobiće one koji su njih zarobljavali,

i biće gospodari nad svojim tlačiteljima.

Kako nestade Vavilon

3I biće onog dana: Gospod će ti dati počinak od napora tvojih i od nevolja tvojih i robovanja teškog, čime su te bili tlačili.

4Tad ćeš sastaviti izreku protiv vavilonskog cara, ti ćeš govoriti:

Kako nestade tlačitelj!

Kako nestade mučilište!

5Gospod je slomio palicu opakih

i žezlo vladarsko

6što je besno tuklo narode

udarcima što ne prestajahu,

što je gnevno potčinjavalo puke,

nemilice ih progonilo.

7Sva zemlja se odmara, počiva,

prolama se klicanje.

8Nad tobom se raduju čempresi

i kedri livanski:

„Od kako si pao,

ne dolaze na nas drvoseče.“

9Dole se zbog tebe Svet mrtvih uskolebao,

kada dođeš, da te on pozdravi;

zato on budi preminule,

sve moćnike zemaljske;

sa svojih prestola ustaju

svi carevi raznih narodnosti.

10Svi ti oni kazuju i govore:

„Ti si onemoćao kao i mi što smo.

Ti si nama sličan postao.“

11Oholost se tvoja u Svet mrtvih sruši,

buka tvojih lauta;

pod tobom je ležaj truleži,

a nad tobom pokrivač od crva.

12Kako pade sa nebesa,

Svetlonošo, sine Zorin?

Oboren si ti na zemlju,

razoritelj nad pucima.

13A u svom si srcu govorio:

„Popeću se na nebesa,

iznad zvezda Božijih.

Presto svoj ću podići

i sešću na gori sabornoj,

na ivicama severa.

14Uzneću se na visine nad oblacima,

izjednačiću se sa Svevišnjim.“

15A ti si u Svet mrtvih bačen,

u dubine bezdana.

16Koji te vide, oni te posmatraju,

i o tebi razmišljaju:

„Je li to taj čovek

koji je zemlju tresao, carstva drmao;

17koji je vaseljenu u pustinju pretvarao

i njene gradove rušio;

koji zatvorenike svoje kući nije puštao?“

18Carevi raznih naroda svi počivaju u časti,

svaki je u svojoj grobnici;

19a ti si izbačen iz groba svog

kao neki izdanak odurni,

pokriven si poklanima,

mačem probodenima,

na ploče od rake pobacanima,

kao izgažena lešina.

20Ni tvoj pogreb neće biti

kao što je pogreb njihov,

zato što si svoju zemlju razorio,

zato što si svoj narod poklao.

Neka se nikad više

potomstvo zlikovačko ne pominje.

21Spremite pokolj potomcima

zbog krivice njihovih otaca,

da se više ne podižu, da svet osvajaju,

te će sva vaseljena biti pokrivena gradovima.

Slom Vavilona

22„Ustaću na njih

– govori Gospod nad vojskama –

i zatrću Vavilonu ime

i ostatak i rod i porod

– govori Gospod.

23Pa ću njega u posed predati

ježevima i močvarama.

Počistiću ga metlom-zatiralicom

– govori Gospod nad vojskama.“

Slom zemlje Asirije

24Zakleo se Gospod nad vojskama govoreći:

„Što zamislih, to se ima zbiti,

što naumih, to će se dogoditi.

25Skršiću Asirca na mojoj zemlji,

izgaziću na mojim gorama.

Njen će jaram sa njih pasti;

njeno breme sa njihovih pleća.“

26Takva je odluka donesena protiv čitave zemlje;

takva je ruka ispružena protiv svih narodnosti.

27A kad Gospod nad vojskama odluči,

ko će se usprotiviti?

Kad on ruku ispruži,

ko će je odvratiti?

Opomena Filistejcima

28Godine kad je umro car Ahaz bilo je ovo proroštvo:

29Ne raduj se, Filistejo cela,

što se slomi štap što te udara,

jer će otrovnica izaći iz zmijskog klupka

i ona će izleći zmaja krilatoga.

30I napasaće se prvenci ubogih,

i u spokojstvu počivaće siromasi;

a tvoj rod ću pomoriti glađu,

i pobiću što od tebe ostane.

31Kukajte, vratnice! Zapomaži, grade!

Strepi, sva filistejska zemljo!

Jer najezda sa severa dolazi,

i čete njezine niko ne napušta!

32Šta će se tada odgovoriti

glasnicima bilo koga puka?

„Gospod je osnovao Sion,

i u njemu će biti zaštićeni siromasi iz njegova naroda.“