Jeremija 5 - Holy Bible: Easy-to-Read Translation

Grijeh Jeruzalema

1»Prođite ulicama Jeruzalema,

dobro pogledajte i razmislite.

Tražite po svim gradskim trgovima!

Nađete li jednu osobu

koja postupa ispravno

i nastoji biti vjerna,

sve ću oprostiti«, rekao je Bog.

2»Iako se na živog BOGA zaklinju,

ipak lažno prisežu.«

3BOŽE, znam da od ljudi

tražiš vjernost i iskrenost.

Judejce udaraš, ali njih ništa ne boli,

satireš ih, odbijaju se promijeniti.

Bezosjećajni su, neće se pokajati.

4Mislio sam: »Samo siromašni su tako bezumni

jer ne poznaju BOŽJA učenja i pravi put.

5Otići ću poglavarima i s njima razgovarati,

oni će sigurno BOŽJI zakon poznavati.«

Ali i oni su se pobunili protiv Boga

i nisu mu htjeli služiti.

6Zato će im prijetiti lavovi iz šume,

napadat će ih vukovi iz pustinje.

Leopardi će vrebati blizu gradova,

tko god izađe, rastrgat će ga.

Jer, mnogo puta su pogriješili,

puno puta od Boga odlutali.

7Bog kaže: »Judejci, zašto bih vam oprostio?

Pa i vaša djeca već su me odbacila,

zaklinju se bogovima koji nisu stvarni.

Dao sam im sve što trebaju,

a ipak su me iznevjerili.

Provode vrijeme u javnim kućama.

8Oni su kao pohotni pastusi,

za tuđim ženama njište.

9Zar da ih takve ne kaznim?«

pita BOG pa dalje kaže:

»Takav narod zaslužuje osvetu.«

10»Prođite brazdama vinograda,

lozu kidajte, ali ne do kraja.

Uklonite nove grane

jer ne pripadaju BOGU.

11Jer, narodi Izraela i Jude

potpuno su me iznevjerili«,

rekao je BOG.

12Ti su ljudi lagali o BOGU.

Govorili su: »On nam neće ništa učiniti,

neće nas snaći nikakvo zlo,

nećemo iskusiti ni rat ni glad.

13Proroci su samo prazan vjetar,

Božje riječi nema u njima.

Zadesit će ih nevolje koje proriču drugima.«

14Stoga, kaže BOG Svevladar:

»Rekli su da ih neću kazniti.

Zato će moje riječi u tvojim ustima

biti kao vatra, Jeremijo!

Spalit će ih kao suho drvo.«

15Narode Izraela, poručuje vam BOG:

»Dovodim neprijatelje izdaleka,

narod drevan i dugovječan.

To je narod čiji jezik ne poznajete,

njihov govor razumjeti nećete.

16Njihovi spremnici za strijele

su kao otvoreni grobovi.

Oni su prekaljeni ratnici.

17Žetvu i hranu će uništiti,

sinove i kćeri vam pobiti.

Otet će vam sitnu i krupnu stoku,

proždrijeti grožđe i smokve.

Mačevima će vam razoriti gradove,

sve vaše neosvojive utvrde.«

18»Ali čak ni tada«, kaže BOG, »neću dopustiti da vas potpuno unište.

19Jeremijo, pitat će te: ‘Zašto nam je sve ovo učinio naš BOG?’, a ti im reci: ‘Ostavili ste me i u svojoj zemlji služili stranim bogovima. Zato ćete sada služiti strancima u zemlji koja vam ne pripada.’«

20»Obznani Jakovljevom narodu,

objavi svima u Judeji:

21‘Poslušaj, glupi, bezumni narode.

Imate oči, a ne vidite!

Imate uši, a ne čujete!

22A trebali biste se mene bojati’«,

rekao je BOG.

»Preda mnom biste trebali drhtati od straha.

Ja sam postavio pijesak moru kao granicu

i ono nikad neće preko pijeska prijeći.

Valovi se valjaju, ali dalje ne mogu;

iako silno huče, neće se preliti.

23Ali ovaj narod je tvrdoglav i buntovan,

napustili su me, s pravog puta skrenuli.

24Judejci si nikada ne kažu:

‘Trebamo imati strahopoštovanja prema svom BOGU.

On nam osigurava kišu u jesen i proljeće

i brine se da žetva bude u pravo vrijeme.’

25Krivo ste radili pa ne uživate blagoslov,

vaši grijesi lišili su vas svakog dobra.

26Zlikovci su među mojim narodom.

Vrebaju iz zasjede kao da love ptice,

a u svoje zamke hvataju ljude.

27Kao što je kavez pun ptica,

njihove kuće pune su stvari

koje su prijevarom uzeli.

Laganjem su postali bogati i moćni.

28Uhranjeni su i skupo odjeveni,

nema kraja njihovim zločinima.

Ne brinu se za siročad,

ne brane prava siromašnih.

29Zar da ih takve ne kaznim?«

pita BOG pa dalje kaže:

»Takav narod zaslužuje osvetu.«

30»Užasna, grozna stvar

dogodila se u zemlji Judi.

31Proroci lažno prorokuju,

svećenici čine što im drago,

a moj narod baš tako voli!

A što će biti kad tomu dođe kraj?«