Job 3 - Holy Bible: Easy-to-Read Translation

Job proklinje dan svog rođenja

1Tada je Job progovorio i prokleo dan vlastitog rođenja.

2Rekao je:

3»Da barem nestane dan kad sam se rodio,

i noć kad je rečeno: ‘Začet je čovjek!’

4Neka se taj dan pretvori u tamu,

neka ga zaboravi Bog na visini

i neka ga svjetlost ne obasjava.

5Kad bi mu svjetlo zastrla duboka tama,

prekrili ga tmurni oblaci,

i nadjačala pomrčina!

6Želim da ga odnese gusta tmina,

da se ne ubraja u dane u godini,

da ne bude ni u jednom mjesecu.

7Volio bih da je ona noć bila besplodna,

da se u njoj nije čulo radosno klicanje.

8Neka magi, koji mogu dozvati Levijatana,

prokunu dan na koji sam se rodio.

9Neka potamne zvijezde svanuća tog dana,

neka uzalud čeka svjetlost jutra.

Neka taj dan nikad ne ugleda zrake zore

10jer mi nije zatvorio vrata utrobe

niti sakrio muku od mojih očiju.

11Zašto nisam umro u majčinoj utrobi,

zašto nisam izdahnuo izlazeći iz nje?

12Zašto me majka na koljenima držala

i zašto me grudima nadojila?

13Jer, da sam umro na porodu,

sada bih ležao u miru.

Spavao bih i spokojno počivao

14s kraljevima i njihovim savjetnicima,

koji su obnovili ruševne gradove.

15Bio bih pokopan s vladarima,

koji su zlatom i srebrom punili kuće.

16Zašto nisam zakopan kao mrtvorođenče,

kao dijete što nije ugledalo svjetlo dana?

17Tamo zli ne izazivaju nevolje,

tamo se iznemogli odmaraju.

18Zatočenici su na miru,

ne čuju viku porobljivača.

19Tamo su i maleni i veliki,

i rob je slobodan od gospodara.

20Zašto je svjetlo dano onom koji pati

i život onima turobne duše?

21Oni čeznu za smrću, a smrt ne dolazi;

traže je više nego zakopano blago.

22Bili bi izvan sebe od radosti,

da nađu grob, od sreće bi klicali.

23Što će život čovjeku kome je njegov put skriven,

kojega je Bog zagradio sa svih strana?

24Kad jedem, naviru mi uzdasi,

jecaji mi izviru kao voda.

25Snašlo me ono od čega sam strepio,

stiglo me ono čega sam se plašio.

26Nemam ni spokoja ni odmora,

previše sam uznemiren da bih predahnuo.«