Job 19 - Bible of King James

Job odgovara

1Tada je Job progovorio i rekao:

2“Dokle ćete dušu moju mučiti i riječima me razdirati?

3Ovo je već deseti put da ste me pogrdili; zar vas nije stid što preda mnom činite čudake od sebe.

4I ako sam zaista pogriješio, moja pogreška na meni ostaje.

5Ako biste doista uzveličali sebe protiv mene i dokazali protiv mene sramotu moju,

6sada znajte da me je Bog oborio i svojom me mrežom obavio.

7Gle, vičem zbog krivde, ali nitko me ne čuje; vičem glasno, ali osude nema.

8Zagradio mi je put da ne mogu proći i na staze moje tamu postavio.

9Slavu je moju sa mene skinuo i s glave moje krunu je uzeo.

10Sa svih strana uništio me je, i nestajem; i nadu mi je kao stablo iščupao.

11I raspalio je gnjev svoj na mene i ubraja me kao jednog od neprijatelja svojih.

12Čete su njegove stigle zajedno, i podigle su put svoj protiv mene, te se utaborile oko šatora mojega.

13Udaljio je braću moju daleko od mene i poznanici su se moji otuđili od mene.

14Nestalo je rođaka mojih i bliski su me prijatelji moji zaboravili.

15Oni koji stanuju u domu mome i sluškinje moje drže me kao tuđinca; stranac sam u njihovim očima.

16Zvao sam slugu svoga, a on mi nije dao odgovora; ustima sam ga svojim zaklinjao.

17Dah je moj postao stran ženi mojoj, premda sam se zaklinjao radi sinova svoga vlastitog tijela.

18Da, i mladi su me prezreli; ustao sam, a oni su protiv mene govorili.

19Svi moji bliski prijatelji gnušaju se mene i oni koje volim protiv mene su se okrenuli.

20Kosti mi se lijepe za kožu moju i tijelo moje, i preživljavam s kožom oko zuba svojih.

21Smilujte mi se, smilujte mi se, vi prijatelji moji, jer me je ruka Božja dotakla.

22Zašto me progonite kao Bog, i zar se niste nasitili mesa moga?

23O, da bi se riječi moje zapisale! O da bi se u knjigu urezale;

24da bi se željeznom pisaljkom i olovom u stijenu urezale!

25Jer znam da moj otkupitelj živi i da će u narednim danima nad zemljom ustati.

26I premda nakon što mi kožu ovog tijela crvi unište, ipak ću u tijelu svome Boga vidjeti.

27Njega ću ja gledati za sebe, i oči moje vidjet će, a ne druge: premda su se bubrezi moji u meni iscrpili.

28No trebate reći: ‘Zašto ga progonimo pošto se korijen slučaja nalazi u meni?’

29Od mača se bojte: jer gnjev donosi kazne mačem da biste spoznali da ima suda!”