Otkrivenje 11 - Sveta Biblija（srp1865）

11Merenje crkve Božije. Dva svedoka ubijena, ali su oživela.

1I dade mi se trska kao palica govoreći: Ustani i izmeri crkvu Božiju i oltar, i one što se klanjaju u njoj;

2a portu što je izvan crkve, izbaci napolje, niti je meri, jer je dana neznabošcima; i grad sveti gaziće četrdeset i dva meseca.

3I daću dvojici svojih svedoka, i proricaće hiljadu i dvesta i šezdeset dana obučeni u vreće.

4Ovi su dve masline i dva žiška što stoje pred Gospodarem zemaljskim.

5I ako im ko nepravdu učini, oganj izlazi iz usta njihovih, i poješće neprijatelje njihove; i ko bude hteo da im učini nažao onaj valja da bude ubijen.

6I ovi će imati vlast da zatvore nebo, da ne padne dažd na zemlju u dane njihovog proricanja; i imaće vlast nad vodama da ih pretvaraju u krv, i da udare zemlju svakom mukom, kadgod budu hteli.

7I kad svrše svedočanstvo svoje, onda će zver što izlazi iz bezdana učiniti s njima rat, i pobediće ih i ubiće ih.

8I telesa njihova ostaviće na ulici grada velikog, koji se duhovno zove Sodom i Misir, gde i Gospod naš razapet bi.

9I gledaće neki od naroda i plemena i jezika i kolena telesa njihova tri dana i po, i neće dati da se njihova telesa metnu u grobove.

10I koji žive na zemlji, obradovaće se i razveseliće se za njih, i slaće dare jedan drugom, jer ova dva proroka mučiše one što žive na zemlji.

11I posle tri dana i po duh života od Boga uđe u njih; i staše oba na noge svoje, i strah veliki napade na one koji ih gledahu.

12I čuše glas veliki s neba, koji im govori: Iziđite amo. I iziđoše na nebo na oblacima, i videše ih neprijatelji njihovi.

13I u taj čas zatrese se zemlja vrlo, i deseti deo grada pade, i tresenje zemlje pobi sedam hiljada imena čovečijih; i ostali se uplašiše, i daše slavu Bogu nebeskom.

14Zlo drugo prođe, evo zlo treće ide brzo.

15I sedmi anđeo zatrubi i postaše veliki glasovi na nebesima govoreći: Posta carstvo sveta Gospoda našeg i Hrista Njegovog, i carovaće va vek veka.

16I dvadeset i četiri starešine koje seđahu pred Bogom na prestolima svojim, padoše na lica svoja i pokloniše se Bogu.

17Govoreći:

Hvalimo Te, Gospode Bože Svedržitelju,

koji jesi, i beše, i bićeš,

što si primio silu svoju veliku, i caruješ.

18I neznabošci se progneviše,

i dođe gnev Tvoj

i vreme mrtvima da se sudi,

i da se da plata slugama Tvojim, prorocima i svetima,

i onima koji se boje imena Tvog, malima i velikima,

i da se pogube oni koji zemlju pogubiše.

19I otvori se crkva Božija na nebu, i pokaza se ćivot zaveta Njegovog u crkvi Njegovoj; i biše sevanja munja, i glasovi, i gromovi, i tresenje zemlje, i grad veliki.