2. Carevi 19 - Sveta Biblija（srp1865）

19Jezekija se moli Bogu. Isaija obriče spasenje. Senahirim ubijen.

1A kad to ču car Jezekija, razdre haljine svoje i veza oko sebe kostret, pa otide u dom Gospodnji.

2I posla Elijakima, koji beše nad dvorom, i Somnu pisara i najstarije sveštenike obučene u kostret k Isaiji proroku, sinu Amosovom.

3I rekoše mu: Ovako veli Jezekija: Ovo je dan nevolje i kara i ruga; jer prispeše deca do porođaja, a nema snage da se rode.

4Da ako je čuo Gospod Bog tvoj sve što reče Ravsak, kog posla car asirski, gospodar njegov da ruži Boga Živoga i da Ga vređa rečima, koje je čuo Gospod Bog tvoj; pomoli se za ostatak koji se nalazi.

5I dođoše k Isaiji sluge cara Jezekije.

6I reče im Isaija: Ovako recite gospodaru svom: Ovako veli Gospod: Ne plaši se od reči koje si čuo, kojima huliše na me sluge cara asirskog.

7Evo, ja ću pustiti na nj duh, te će čuti glas i vratiti se u svoju zemlju, i učiniću da pogine od mača u svojoj zemlji.

8I tako, vrativši se Ravsak nađe cara asirskog gde bije Livnu, jer beše čuo da je otišao od Lahisa.

9A on ču za Tiraku, cara huskog gde kazaše: Evo ide da se bije s tobom. Zato opet posla poslanike k Jezekiji govoreći:

10Ovako recite Jezekiji, caru Judinom: Nemoj da te vara Bog tvoj, u kog se uzdaš govoreći: Neće se dati Jerusalim u ruke caru asirskom.

11Eto čuo si šta su učinili carevi asirski svim zemljama potrvši ih sasvim; a ti li ćeš se izbaviti?

12Jesu li narode koje satrše oci moji izbavili bogovi njihovi, Gosance, Harance, Resefe i sinove Edenove, koji behu u Telasaru?

13Gde je car ematski i car arfadski i car od grada Sefarvima, od Ene i Ave?

14A kad Jezekija primi knjigu iz ruku poslanika i pročita je, otide u dom Gospodnji, i razvi je Jezekija pred Gospodom.

15I pomoli se Jezekija Gospodu govoreći: Gospode Bože Izrailjev, koji sediš na heruvimima, Ti si sam, Bog svim carstvima na zemlji, Ti si stvorio nebo i zemlju,

16prigni, Gospode, uho svoje i čuj; otvori, Gospode, oči svoje i vidi; čuj reči Senahirima, koji posla da ruži Boga Živoga.

17Istina je, Gospode, opustošili su carevi asirski one narode i zemlje njihove;

18i pobacali su bogove njihove u oganj, jer ne behu bogovi, nego delo ruku čovečijih, drvo i kamen; zato ih potrše.

19I zato, Gospode Bože naš, izbavi nas iz ruku njegovih, da poznadu sva carstva na zemlji da si Ti, Gospode, sam Bog.

20Tada posla Isaija sin Amosov k Jezekiji, i poruči mu: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Uslišio sam za šta si mi se molio radi Senahirima, cara asirskog.

21Ovo je reč koju izreče Gospod za nj:

Ruga ti se i podsmeva ti se devojka, kći sionska,

za tobom maše glavom kći jerusalimska.

22Koga si ružio i hulio?

I na koga si podigao glas?

I podigao u vis oči svoje?

Na Sveca Izrailjevog.

23Preko poslanika svojih ružio si Gospoda i rekao si:

S mnoštvom kola svojih iziđoh na visoke gore,

na strane livanske,

i poseći ću visoke kedre njegove

i lepe jele njegove,

i ući ću u krajnji stan njegov,

u šumu njegova Karmila.

24Ja sam kopao i pio vodu tuđu,

i isušio sam stopama svojim sve potoke gradovima.

25Nisi li čuo da ja to odavna činim

i od iskona da sam tako uredio?

Sada puštam to,

da prevratiš tvrde gradove u puste gomile.

26Zato koji u njima žive iznemogoše,

uplašiše se i smetoše se,

postaše kao trava poljska,

kao zelena travica,

kao trava na krovovima,

koja se suši pre nego sazri.

27Znam sedenje tvoje, i polaženje tvoje i dolaženje tvoje znam,

i kako besniš na me.

28Jer besniš na me,

i tvoja obest dođe do mojih ušiju;

zato ću metnuti brnjicu svoju na nozdrve tvoje

i uzdu svoju u gubicu tvoju,

pa ću te odvesti natrag putem kojim si došao.

29A tebi ovo neka bude znak: ješćete ove godine šta samo od sebe rodi, i druge godine šta opet samo od sebe rodi; a treće godine sejte i žanjite i sadite vinograde i jedite rod s njih.

30Jer ostatak doma Judinog, što ostane, opet će pustiti žile ozdo i roditi ozgo.

31Jer će iz Jerusalima izaći ostatak, i iz gore Siona, koji se sačuvaju. Revnost Gospoda nad vojskama učiniće to.

32Zato ovako veli Gospod za cara asirskog: Neće ući u ovaj grad niti će baciti amo strele, neće se primaći ka njemu sa štitom, niti će iskopati opkope oko njega.

33Vratiće se putem kojim je došao, a u grad ovaj neće ući, veli Gospod.

34Jer ću braniti taj grad, i sačuvaću ga sebe radi i radi Davida, sluge svog.

35I istu noć anđeo Gospodnji izađe i pobi u logoru asirskom sto i osamdeset i pet hiljada; i kad ustaše ujutru, a to sve sami mrtvaci.

36Te se podiže Senahirim, car asirski, i otide, i vrativši se osta u Nineviji.

37I kad se klanjaše u domu Nisroka, boga svog, Adrameleh i Sarasar sinovi njegovi ubiše ga mačem, a sami pobegoše u zemlju araratsku, i na njegovo se mesto zacari Esaradon, sin njegov.