Isaija 8 - Sveta Biblija（srp1865）

8Uteha vernih u zlim vremenima. Opomena da se veruje u Boga živoga.

1I reče mi Gospod: Uzmi knjigu veliku i napiši u njoj pismom čovečjim: Brz na plen, hitar na grabež.

2I uzeh verne svedoke, Uriju sveštenika i Zahariju sina Jeverehijinog.

3Potom pristupih k proročici, i ona zatrudne i rodi sina. A Gospod mi reče: Nadeni mu ime: Brz na plen, hitar na grabež.

4Jer pre nego dete nauči vikati: Oče moj i majko moja, odneće se blago damaštansko i plen samarijski pred carem asirskim.

5I još mi reče Gospod govoreći:

6Što ovaj narod ne mari za vodu siloamsku koja teče tiho, i raduje se Resinu i sinu Remalijinom,

7zato, evo, Gospod će navesti na njih vodu iz reke silnu i veliku, cara asirskog i svu slavu njegovu, te će izaći iz svih potoka svojih, i teći će povrh svih bregova svojih,

8i navaliće preko Jude, plaviće i razlivaće se i doći do grla, i krila će joj se raširiti preko svekolike zemlje tvoje, Emanuilo!

9Združujte se, narodi, ali ćete se potrti;

čujte svi koji ste u dalekoj zemlji:

oružajte se, ali ćete se potrti;

oružajte se, ali ćete se potrti.

10Dogovarajte se, dogovor će vam se razbiti:

recite reč, neće biti od nje ništa,

jer je s nama Bog.

11Jer mi ovako reče Gospod uhvativši me za ruku i opomenuvši me da ne idem putem ovog naroda, govoreći:

12Ne govorite „Buna” kad god ovaj narod kaže „Buna”, i ne bojte se čega se on boji, i ne plašite se.

13Gospoda nad vojskama svetite; i On neka vam je strah i bojazan.

14I biće vam svetinja, a kamen za spoticanje i stena za sablazan obema domovima Izrailjevim, zamka i mreža stanovnicima jerusalimskim.

15I spotaknuće se mnogi i pašće i satrće se, zaplešće se i uhvatiće se.

16Sveži svedočanstvo, zapečati zakon mojim učenicima.

17Čekaću dakle Gospoda, koji je sakrio lice svoje od doma Jakovljevog, i uzdaću se u Nj.

18Evo ja i deca koju mi je dao Gospod jesmo znak i čudo Izrailju od Gospoda nad vojskama, koji nastava na gori Sionu.

19I ako vam kažu: Pitajte vrače i gatare, koji šapću i mrmljaju, recite: Ne treba li narod da pita Boga svog? Ili će pitati mrtve mesto živih?

20Zakon i svedočanstvo tražite. Ako li ko ne govori tako, njemu nema zore.

21I hodiće po zemlji potucajući se i gladujući; i kad bude gladan, ljutiće se i psovati cara svog i Boga svog gore.

22A kad pogleda na zemlju, a to nevolja i mrak i teška muka, i on zagnan u tamu.