Luka 23 - Sveta Biblija（srp1865）

23Hristovo stradanje i ruženje pred Pilatom i Irodom. Osuda. Na putu ka Golgoti. Raspeće i smrt. Pogreb.

1I ustavši njih sve mnoštvo, odvedoše Ga k Pilatu.

2I počeše Ga tužiti govoreći: Ovog nađosmo da otpađuje narod naš, i zabranjuje davati ćesaru danak, i govori da je on Hristos car.

3A Pilat Ga zapita: Ti li si car judejski? A On odgovarajući reče mu: Ti kažeš.

4A Pilat reče glavarima svešteničkim i narodu: Ja ne nalazim nikakve krivice na ovom čoveku.

5A oni navaljivahu govoreći: On buni ljude učeći po svoj Judeji počevši od Galileje dovde.

6A Pilat čuvši za Galileju zapita: Zar je on Galilejac?

7I razumevši da je iz područja Irodovog posla Ga Irodu, koji takođe beše u Jerusalimu onih dana.

8A Irod, videvši Isusa, bi mu vrlo milo; jer je odavno želeo da Ga vidi, jer je mnogo slušao za Njega, i nadaše se da će videti od Njega kakvo čudo.

9I pita Ga mnogo koje za šta; ali mu On ništa ne odgovori.

10A glavari sveštenički i književnici stajahu, i jednako tužahu Ga.

11A Irod osramotivši Ga sa svojim vojnicima, i narugavši Mu se, obuče Mu belu haljinu, i posla Ga natrag Pilatu.

12I u taj se dan pomiriše Pilat i Irod među sobom; jer pre behu u zavadi.

13A Pilat sazvavši glavare svešteničke i knezove i narod

14reče im: Dovedoste mi ovog čoveka kao koji narod otpađuje, i eto ja ga pred vama ispitah, i ne nalazim na ovom čoveku nijednu krivicu što vi na njega govorite;

15a ni Irod, jer sam ga slao k njemu; i eto se ne nalazi ništa da je učinio što bi zasluživalo smrt.

16Dakle, da ga izbijem pa da pustim.

17A trebaše o svakom prazniku pashe da im pusti po jednog sužnja.

18Ali narod sav povika govoreći: Uzmi ovog, a pusti nam Varavu;

19koji beše bačen u tamnicu za nekakvu bunu učinjenu u gradu i za krv.

20A Pilat opet reče da bi on hteo pustiti Isusa.

21A oni vikahu govoreći: Raspni ga, raspni.

22A on im treći put reče: Kakvo je dakle on zlo učinio? Ja ništa na njemu ne nađoh što bi zasluživalo smrt; dakle da ga izbijem pa da pustim.

23A oni jednako navaljivahu s velikom vikom, i iskahu da se Ga razapne; i nadvlada vika njihova i glavara svešteničkih.

24I Pilat presudi da bude kao što oni ištu.

25I pusti onog što iskahu, koji beše bačen u tamnicu za bunu i za krv; a Isusa ostavi na njihovu volju.

26I kad Ga povedoše, uhvatiše nekog Simona Kirinca koji iđaše iz polja, i metnuše na njega krst da nosi za Isusom.

27A za Njim iđaše mnoštvo naroda i žena, koje plakahu i naricahu za Njim.

28A Isus obazrevši se na njih reče: Kćeri jerusalimske! Ne plačite za mnom, nego plačite za sobom i za decom svojom.

29Jer gle, idu dani u koje će se reći: Blago nerotkinjama, i utrobama koje ne rodiše, i sisama koje ne dojiše.

30Tada će početi govoriti gorama: Padnite na nas; i bregovima: Pokrijte nas.

31Jer kad se ovako radi od sirovog drveta, šta će biti od suvog?

32Vođahu pak i druga dva zločinca da pogube s Njim.

33I kad dođoše na mesto koje se zvaše kosturnica, onde razapeše Njega i zločince, jednog s desne strane a drugog s leve.

34A Isus govoraše: Oče! Oprosti im; jer ne znadu šta čine.

A deleći Njegove haljine bacahu kocke.

35I narod stajaše te gledaše, a i knezovi s njima rugahu Mu se govoreći: Drugima pomože, neka pomogne i sebi, ako je on Hristos, izbranik Božji.

36A i vojnici Mu se rugahu, i pristupahu k Njemu i davahu Mu ocat,

37i govorahu: Ako si ti car judejski pomozi sam sebi.

38A beše nad Njim i natpis napisan slovima grčkim i latinskim i jevrejskim: Ovo je car judejski.

39A jedan od obešenih zločinaca huljaše na Njega govoreći: Ako si ti Hristos pomozi sebi i nama.

40A drugi odgovarajući ćutkaše ga i govoraše: Zar se ti ne bojiš Boga, kad si i sam osuđen tako?

41I mi smo još pravedno osuđeni; jer primamo po svojim delima kao što smo zaslužili; ali On nikakvo zlo nije učinio.

42I reče Isusu: Opomeni me se, Gospode, kad dođeš u carstvo svoje.

43I reče mu Isus: Zaista ti kažem: danas ćeš biti sa mnom u raju.

44A beše oko šestog sahata, i tama bi po svoj zemlji do sahata devetog.

45I pomrča sunce, i zaves crkveni razdre se napola.

46I povikavši Isus glasno reče: Oče! U ruke Tvoje predajem duh svoj.

I rekavši ovo izdahnu.

47A kad vide kapetan šta bi, stade hvaliti Boga govoreći: Zaista ovaj čovek beše pravednik.

48I sav narod koji se beše skupio da gleda ovo, kad vide šta biva, vrati se bijući se u prsi svoje.

49A svi Njegovi znanci stajahu izdaleka, i žene koje behu išle za Njim iz Galileje, i gledahu ovo.

50I gle, čovek, po imenu Josif, savetnik, čovek dobar i pravedan,

51(on ne beše pristao na njihov savet i na posao) iz Arimateje grada judejskog, koji i sam čekaše carstvo Božije,

52on pristupivši k Pilatu zaiska telo Isusovo.

53I skide Ga, i obavi platnom, i metnu Ga u grob isečen, u kome niko ne beše nikad metnut.

54I dan beše petak, i subota osvitaše.

55A žene koje behu došle s Isusom iz Galileje, idoše za Josifom, i videše grob i kako se telo metnu.

56Vrativši se pak pripraviše mirise i miro.

I u subotu dakle ostaše na miru po zakonu.