Galatima 2 - Sveta Biblija（srp1865）

2Pavle se sporazumeva s apostolima, protivi se Petru i ostaje pri uverenju da se opravdanje dobija verom.

1A potom na četrnaest godina opet iziđoh u Jerusalim s Varnavom, uzevši sa sobom i Tita.

2Ali iziđoh po otkrivenju, i razgovorih se s njima za jevanđelje koje propovedam u neznabošcima, ali nasamo s onima koji se brojahu kao najstariji, da uzalud ne trčim ili ne bih trčao.

3Ali ni Tit, koji beše sa mnom, i beše Grk, ne bi nateran da se obreže.

4I za lažnu braću koja dođoše i privukoše se da uhode slobodu našu koju imamo u Hristu Isusu, da nas zarobe;

5kojima se ni sahat ne podasmo u pokornost, da istina jevanđelja ostane među nama.

6A za one koji se brojahu da su nešto, kakvi bili da bili, ja ne marim ništa; jer Bog ne gleda ko je ko; jer oni koji se brojahu kao najstariji, meni ništa ne dodaše;

7nego nasuprot doznavši da je meni povereno jevanđelje u neobrezanima, kao Petru u obrezanima

8(jer Onaj koji pomaže Petru u apostolstvu među obrezanima Onaj pomaže i meni među neznabošcima,)

9I poznavši blagodat koja je meni dana, Jakov i Kifa i Jovan, koji se brojahu da su stubovi, dadoše desnice meni i Varnavi, i pristadoše da mi propovedamo u neznabošcima, a oni u obrezanima;

10samo da se opominjemo siromašnih, za koje sam se i starao tako činiti.

11A kad dođe Petar u Antiohiju, u oči njemu protiv stadoh; jer beše zazoran.

12Jer pre dok ne dođoše neki od Jakova, jeđaše s neznabošcima, a kad dođoše, ustručavaše se i odvajaše bojeći se onih koji su iz obrezanja.

13I dvoličahu s njim i ostali Judejci, tako da i Varnava prista u njihovo dvoličenje.

14A kad ja videh da ne idu pravo k istini jevanđelja, rekoh Petru pred svima: Kad ti koji si Jevrejin neznabožački a ne jevrejski živiš, zašto neznabošce nagoniš da žive jevrejski?

15Mi koji smo rođeni Jevreji, a ne grešnici iz neznabožaca,

16pa doznavši da se čovek neće opravdati delima zakona, nego samo verom Isusa Hrista, i mi verovasmo Hrista Isusa da se opravdamo verom Hristovom, a ne delima zakona: jer se delima zakona nikakvo telo neće opravdati.

17Ako li se mi koji tražimo da se opravdamo Hristom, nađosmo i sami grešnici, dakle je Hristos grehu sluga? Bože sačuvaj!

18Jer ako opet zidam ono što razvalih, pokazujem se da sam prestupnik.

19Jer ja zakonom zakonu umreh da Bogu živim; s Hristom se razapeh.

20A ja više ne živim, nego živi u meni Hristos. A što sad živim u telu, živim verom Sina Božjeg, kome omileh, i predade sebe za mene.

21Ne odbacujem blagodati Božje; jer ako pravda kroz zakon dolazi, to Hristos uzalud umre.