1U vreme Ahaza sina Jotama sina Ozije cara Judinog dođe Resin car sirski i Fakej sin Remalijin car Izrailjev na Jerusalim da ga biju, ali ga ne mogoše uzeti.
2I dođe glas domu Davidovom i rekoše: Sirija se složi s Jefremom. A srce Ahazovo i srce naroda njegovog ustrepta kao drveće u šumi od vetra.
3Tada reče Gospod Isaiji: Izađi na susret Ahazu, ti i Sear-jasuv, sin tvoj, nakraj jaza gornjeg jezera, na put kod polja beljarevog.
4I reci mu: Čuvaj se i budi miran, ne boj se i srce tvoje neka se ne plaši od dva kraja ovih glavnji što se puše, od raspaljenog gneva Resinovog i sirskog i sina Remalijinog.
5Što se Sirci i Jefrem i sin Remalijin dogovoriše na tvoje zlo govoreći:
6Hajdemo na judejsku da joj dosadimo i da je osvojimo i da postavimo u njoj carem sina Taveilovog.
7Zato ovako veli Gospod Bog:
Neće se to učiniti,
neće biti.
8Jer je glava Siriji Damask,
a Damasku je glava Resin;
i do šezdeset i pet godina satrće se Jefrem
tako da više neće biti narod.
9I glava je Jefremu Samarija,
a Samariji je glava sin Remalijin.
Ako ne verujete, nećete se održati.
10I još reče Gospod Ahazu govoreći:
11Išti znak od Gospoda Boga svog, išti ozdo iz dubine ili ozgo s visine.
12A Ahaz reče: Neću iskati, niti ću kušati Gospoda.
13Tada reče Isaija: Slušajte sada, dome Davidov; malo li vam je što dosađujete ljudima, nego dosađujete i Bogu mom?
14Zato će vam sam Gospod dati znak; eto devojka će zatrudneti i rodiće Sina, i nadenuće Mu ime Emanuilo.
15Maslo i med ješće, dok ne nauči odbaciti zlo a izabrati dobro.
16Jer pre nego nauči dete odbaciti zlo a izabrati dobro, ostaviće zemlju, na koju se gadiš, dva cara njena.
17Gospod će pustiti na te i na narod tvoj i na dom oca tvog dane, kakvih nije bilo otkad se Jefrem odvoji od Jude, preko cara asirskog.
18I tada će Gospod zazviždati muvama koje su nakraj reka misirskih, i pčelama koje su u zemlji asirskoj;
19i doći će i popadaće sve u puste doline i u kamene raseline i na sve česte i na svako drvce.
20Tada će Gospod obrijati britvom zakupljenom ispreko reke, carem asirskim, glavu i dlake po nogama, i bradu svu.
21I tada ko sačuva kravicu i dve ovce,
22od mnoštva mleka što će davati ješće maslo; jer maslo i med ješće ko god ostane u zemlji.
23I tada će svako mesto gde ima hiljadu čokota za hiljadu srebrnjaka zarasti u čkalj i trnje.
24Sa strelama i s lukom ići će se onamo, jer će sva zemlja biti čkalj i trnje.
25A na sve gore koje su se kopale motikom, na njih neće doći strah od čkalja i trnja, nego će biti ispust volovima i gaziće ih ovce.
Who We AreWhat We EelieveWhat We Do
2025 by iamachristian.org,Inc All rights reserved.
