Jakovljeva 1 - Sveta Biblija（srp1865）

1Blagosloven je rod trpljenja u nevolji. Izvor grehova. Treba primiti reč Božiju i činiti po njoj.

1Od Jakova, Boga i Gospoda Isusa Hrista sluge,

svima dvanaest kolena rasejanim po svetu

pozdravlje.

2Svaku radost imajte, braćo moja, kad padate u različne napasti,

3znajući da kušanje vaše vere gradi trpljenje;

4a trpljenje neka delo dovršuje, da budete savršeni i celi bez ikakve mane.

5Ako li kome od vas nedostaje premudrosti, neka ište u Boga koji daje svakome bez razlike i ne kori nikoga, i daće mu se;

6ali neka ište s verom, ne sumnjajući ništa; jer koji se sumnja on je kao morski valovi, koje vetrovi podižu i razmeću.

7Jer takav čovek neka ne misli da će primiti šta od Boga.

8Koji dvoumi nepostojan je u svima putevima svojim.

9A poniženi brat neka se hvali visinom svojom;

10a bogati svojom poniznošću; jer će proći kao cvet travni.

11Jer sunce ogreja s vrućinom, i osuši travu, i cvet njen otpade, i krasota lica njena pogibe; tako će i bogati u hođenju svom uvenuti.

12Blago čoveku koji pretrpi napast; jer kad bude kušan primiće venac života, koji Bog obreče onima koji ga ljube.

13Nijedan kad se kuša da ne govori: Bog me kuša; jer se Bog ne može zlom iskušati, i On ne kuša nikoga;

14nego svakog kuša njegova slast, koja ga vuče i mami.

15Tada zatrudnevši slast rađa greh; a greh učinjen rađa smrt.

16Ne varajte se, ljubazna braćo moja!

17Svaki dobri dar i svaki poklon savršeni odozgo je, dolazi od Oca svetlosti, u kog nema promenjivanja ni menjanja videla i mraka;

18jer nas dragovoljno porodi rečju istine, da budemo novina od Njegovog stvorenja.

19Zato, ljubazna braćo moja, neka bude svaki čovek brz čuti a spor govoriti i spor srditi se.

20Jer srdnja čovečija ne čini pravde Božije.

21Zato odbacite svaku nečistotu i suvišak zlobe, i s krotošću primite usađenu reč koja može spasti duše vaše.

22Budite, pak, tvorci reči, a ne samo slušači, varajući sami sebe.

23Jer ako ko sluša reč a ne tvori, on je kao čovek koji gleda lice tela svog u ogledalu;

24jer se ogleda pa otide, i odmah zaboravi kakav beše.

25Ali koji providi u savršeni zakon slobode i ostane u njemu, i ne bude zaboravni slušač, nego tvorac dela, onaj će biti blažen u delu svom.

26Ako koji od vas misli da veruje, i ne zauzdava jezik svoj, nego vara srce svoje, njegova je vera uzalud.

27Jer vera čista i bez mane pred Bogom i Ocem jeste ova: obilaziti sirote i udovice u njihovim nevoljama, i držati sebe neopoganjenog od sveta.