Jeremija 46 - Sveta Biblija（srp1865）

46Proricanje o propasti Misiraca. Uteha Izrailju.

1Reč Gospodnja koja dođe Jeremiji proroku za narode:

2Za Misirce, za vojsku Faraona Nehaona cara misirskog, koja beše na reci Efratu kod Harkemisa, i razbi je Navuhodonosor car vavilonski četvrte godine Joakima sina Josijinog cara Judinog.

3Pripravite štite i štitiće,

i idite u boj;

4Prežite konje, i pojašite, konjici;

postavite se sa šlemovima;

utrite koplja,

oblačite se u oklope.

5Zašto ih vidim gde se poplašiše,

vraćaju se natrag,

junaci njihovi polomiše se

i beže bez obzira?

Strah je od svuda,

govori Gospod.

6Da ne uteče laki,

niti se izbavi jaki;

da se na severu na bregu reke Efrata

spotaknu i padnu.

7Ko je to što se diže kao potok,

i vode mu se kolebaju kao reke?

8Misir se diže kao potok

i njegove se vode kolebaju kao reke;

i veli: Idem, pokriću zemlju,

zatrću grad i one koji žive u njemu.

9Izlazite, konji,

besnite, kola;

i neka izađu junaci,

Husi i Fudi, koji nose štitove,

i Ludeji, koji nose i natežu luk.

10Jer je ovaj dan Gospodu Gospodu nad vojskama dan osvete,

da se osveti neprijateljima svojim;

mač će ih proždreti

i nasitiće se i opiće se krvlju njihovom;

jer će biti žrtva Gospoda Gospoda nad vojskama

u zemlji severnoj na reci Efratu.

11Iziđi u Galad i uzmi balsama,

devojko kćeri misirska;

zaludu su ti mnogi lekovi,

nećeš se izlečiti.

12Narodi čuše sramotu tvoju,

i vike tvoje puna je zemlja,

jer se spotiču junak o junaka,

te obojica padaju.

13Reč koju reče Gospod Jeremiji proroku o dolasku Navuhodonosora cara vavilonskog da potre zemlju misirsku:

14Javite u Misiru,

i oglasite u Migdolu,

oglasite i u Nofu i u Tafnesu,

i recite: Stani i pripravi se,

jer mač proždre šta je oko tebe.

15Zašto se povaljaše junaci tvoji?

Ne stoje, jer ih Gospod obara.

16Čini, te se mnogi spotiču i padaju jedan na drugog,

i govore:

Ustani da se vratimo k narodu svom i na postojbinu svoju

ispred mača nasilnikovog.

17Viču onde:

Faraon car misirski propade, prođe mu rok.

18Tako da sam ja živ, govori car,

kome je ime Gospod nad vojskama;

kao Tavor među gorama

i kao Karmil na moru doći će.

19Spremi šta ti treba da se seliš, stanovnice,

kćeri misirska;

jer će Nof opusteti i spaliće se

da neće niko živeti u njemu.

20Misir je lepa junica;

ali pogibao ide, ide sa severa.

21I najamnici su njegovi usred njega kao teoci ugojeni,

ali se i oni obrnuše i pobegoše, ne ostaše,

jer dođe na njih dan nesreće njihove,

vreme pohođenja njihovog.

22Glas će njihov ići kao glas zmijinji,

jer oni idu s vojskom

i doći će sa sekirama na nj

kao oni koji seku drva.

23I oni će poseći šumu njegovu, govori Gospod,

ako joj i nema mere,

jer ih je više nego skakavaca

i nema im broja.

24Posrami se kći misirska,

predana je u ruke narodu severnom.

25Govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Evo, ja ću pohoditi ljudstvo u Noji, i Faraona i Misir i bogove njegove i careve njegove, Faraona i sve koji se uzdaju u nj.

26I daću ih u ruke onima koji traže dušu njihovu, u ruke Navuhodonosoru caru vavilonskom i u ruke slugama njegovim; a posle će biti naseljen kao pre, govori Gospod.

27A ti se ne boj, slugo moj Jakove,

i ne plaši se, Izrailju,

jer evo ja ću te izbaviti iz daleke zemlje

i seme tvoje iz zemlje ropstva njegovog;

i Jakov će se vratiti i počivaće,

i biće miran i niko ga neće plašiti.

28Ti se ne boj, slugo moj Jakove, govori Gospod,

jer sam ja s tobom;

jer ću učiniti kraj svim narodima, u koje te prognah,

ali tebi neću učiniti kraja,

nego ću te pokarati s merom,

a neću te ostaviti sasvim bez kara.