1U to vreme, kad beše vrlo mnogo naroda i ne imahu šta jesti, dozva Isus učenike svoje i reče im:
2Žao mi je naroda, jer već tri dana stoje kod mene i nemaju ništa jesti.
3I ako ih otpustim gladne kućama njihovim, oslabiće na putu; jer su mnogi od njih došli izdaleka.
4I odgovoriše Mu učenici Njegovi: Otkuda ćemo uzeti hleba ovde u pustinji da ih nahranimo?
5I zapita ih: Koliko imate hlebova?
A oni kazaše: Sedam.6I zapovedi narodu da posedaju po zemlji; i uzevši onih sedam hlebova i hvalu davši, prelomi, i dade učenicima svojim da razdadu; i razdadoše narodu.
7I imahu malo ribica; i njih blagoslovivši reče da i njih razdadu.
8I jedoše, i nasitiše se, i nakupiše komada što preteče sedam kotarica.
9A onih što su jeli beše oko četiri hiljade. I otpusti ih.
10I odmah uđe u lađu s učenicima svojim, i dođe u okoline dalmanutske.
11I izađoše fariseji, i počeše se prepirati s Njim, i kušajući Ga iskahu od Njega znak s neba.
12I uzdahnuvši duhom svojim reče: Zašto rod ovaj znak traži? Zaista vam kažem: neće se dati rodu ovome znak.
13I ostavivši ih uđe opet u lađu, i ode na one strane.
14I zaboraviše učenici Njegovi uzeti hleba, i nemahu sa sobom u lađi do jedan hleb.
15I zapovedaše im govoreći: Gledajte, čuvajte se kvasca farisejskog i kvasca Irodovog.
16I mišljahu, jedan drugom govoreći: To je što hleba nemamo.
17I razumevši Isus reče im: Šta mislite što hleba nemate? Zar još ne osećate, niti razumete? Zar je još okamenjeno srce vaše?
18Oči imate i ne vidite? Uši imate i ne čujete? I ne pamtite li
19kad ja pet hlebova prelomih na pet hiljada, koliko kotarica punih komada nakupiste?
Rekoše Mu: Dvanaest.20A kad sedam na četiri hiljade, koliko punih kotarica nakupiste komada?
A oni rekoše: Sedam.21I reče im: Kako ne razumete?
22I dođe u Vitsaidu; i dovedoše k Njemu slepoga, i moljahu Ga da ga se dotakne.
23I uzevši za ruku slepoga izvede ga napolje iz sela, i pljunuvši mu u oči metnu ruke na nj, i zapita ga vidi li šta.
24I pogledavši reče: Vidim ljude gde idu kao drva.
25I potom opet metnu mu ruke na oči, i reče mu da progleda: i isceli se, i vide sve lepo.
26I posla ga kući njegovoj govoreći: Ne ulazi u selo, niti kazuj kome u selu.
27I izađe Isus i učenici Njegovi u sela Ćesarije Filipove; i putem pitaše učenike svoje govoreći im: Ko govore ljudi da sam ja?
28A oni odgovoriše: Jovan krstitelj; drugi: Ilija; a drugi: Koji od proroka.
29A On im reče: A vi šta mislite ko sam ja?
A Petar odgovarajući reče Mu: Ti si Hristos.30I zapreti im da nikome ne kazuju za Njega.
31I poče ih učiti da Sinu čovečjem valja mnogo postradati, i da će Ga okriviti starešine i glavari sveštenički i književnici, i da će Ga ubiti, i treći dan da će ustati.
32I govoraše o tom ne ustručavajući se. I Petar uze Ga i poče Ga odvraćati.
33A On obrnuvši se i pogledavši na učenike svoje zapreti Petru govoreći: Idi od mene sotono; jer ti ne misliš šta je Božje nego šta je ljudsko.
34I dozvavši narod s učenicima svojim reče im: Ko hoće za mnom da ide neka se odrekne sebe i uzme krst svoj, i za mnom ide.
35Jer ko hoće dušu svoju da sačuva, izgubiće je; a ko izgubi dušu svoju mene radi i jevanđelja onaj će je sačuvati.
36Jer kakva je korist čoveku ako zadobije sav svet, a duši svojoj naudi?
37Ili kakav će otkup dati čovek za dušu svoju?
38Jer ko se postidi mene i mojih reči u rodu ovom preljubotvornom i grešnom, i Sin će se čovečji postideti njega kad dođe u slavi Oca svog s anđelima svetima.
Who We AreWhat We EelieveWhat We Do
2025 by iamachristian.org,Inc All rights reserved.
