Dela apostolska 8 - Sveta Biblija（srp1865）

8Savle goni hrišćane. Filip propoveda u Samariji. Simon vračar. Obraćanje caričinog blagajnika iz Etiopije.

1Savle pak beše pristao na njegovu smrt.

A u taj dan postade veliko gonjenje na crkvu jerusalimsku, i svi se rasejaše po krajevima judejskim i samarijskim osim apostola.

2A ljudi pobožni ukopaše Stefana i veliki plač učiniše nad njim.

3A Savle dosađivaše crkvi, jer iđaše po kućama, i vucijaše ljude i žene te predavaše u tamnicu.

4A oni što se behu rasejali prolažahu propovedajući reč.

5A Filip sišavši u grad samarijski propovedaše im Hrista.

6A narod pažaše jednodušno na ono što govoraše Filip, slušajući i gledajući znake koje činjaše:

7Jer duhovi nečisti s velikom vikom izlažahu iz mnogih u kojima behu, i mnogi uzeti i hromi ozdraviše.

8I bi velika radost u gradu onom.

9A beše jedan čovek, po imenu Simon, koji pre čaraše u gradu i dovođaše u čudo narod samarijski, govoreći da je on nešto veliko;

10na kog gledahu svi, i malo i veliko, govoreći: Ovo je velika sila Božja.

11A zato gledahu na njega što ih mnogo vremena činima udivljavaše.

12Kad pak verovaše Filipu koji propovedaše jevanđelje o carstvu Božjem, i o imenu Isusa Hrista, krštavahu se i ljudi i žene.

13Tada i Simon verova, i krstivši se osta kod Filipa; i videći dela i znake velike koji se činjahu divljaše se vrlo.

14A kad čuše apostoli koji behu u Jerusalimu da Samarija primi reč Božju, poslaše k njima Petra i Jovana.

15Koji sišavši pomoliše se Bogu za njih da prime Duha Svetog;

16jer još ni na jednog ne beše došao, nego behu samo kršteni u ime Gospoda Isusa.

17Tada apostoli metnuše ruke na njih, i oni primiše Duha Svetog.

18A kad vide Simon da se daje Duh Sveti kad apostoli metnu ruke, donese im novce

19govoreći: Dajte i meni ovu vlast da kad metnem ruke na koga primi Duha Svetog.

20A Petar mu reče: Novci tvoji s tobom da budu u pogibao, što si pomislio da se dar Božji može dobiti za novce.

21Nema tebi dela ni iseta u ovoj reči; jer srce tvoje nije pravo pred Bogom.

22Pokaj se dakle od ove svoje pakosti, i moli se Bogu da bi ti se oprostila pomisao srca tvog.

23Jer te vidim da si u gorkoj žuči i u svezi nepravde.

24A Simon odgovarajući reče: Pomolite se vi Gospodu za mene da ne naiđe na mene ništa od ovog što rekoste.

25Tako oni posvedočivši i govorivši reč Gospodnju vratiše se u Jerusalim, i mnogim selima samarijskim propovediše jevanđelje.

26A anđeo Gospodnji reče Filipu govoreći: Ustani i idi u podne na put koji silazi od Jerusalima u Gazu i pust je.

27I ustavši pođe. I gle, čovek Arapin, uškopljenik, vlastelin Kandakije carice arapske, što beše nad svim njenim riznicama, koji beše došao u Jerusalim da se moli Bogu,

28pa se vraćaše, i sedeći na kolima svojim čitaše proroka Isaiju.

29A Duh reče Filipu: Pristupi i prilepi se tim kolima.

30A Filip pritrčavši ču ga gde čita proroka Isaiju, i reče: A razumeš li šta čitaš?

31A on reče: Kako bih mogao razumeti ako me ko ne uputi? I umoli Filipa te se pope i sede s njim.

32A mesto iz pisma koje čitaše beše ovo:

Kao ovca na zaklanje odvede se,

i nem kao jagnje pred onim koji ga striže,

tako ne otvori usta svojih.

33U Njegovom poniženju ukide se sud Njegov.

A rod Njegov ko će iskazati?

Jer se Njegov život uzima od zemlje.

34Onda uškopljenik odgovori Filipu i reče: Molim te, za koga ovo govori prorok? Ili za sebe ili za koga drugog?

35A Filip otvorivši usta svoja, i počevši od pisma ovog, pripovedi mu jevanđelje Isusovo.

36Kako iđahu putem dođoše na nekakvu vodu; i reče uškopljenik: Evo vode, šta brani meni da se krstim?

37A Filip mu reče: Ako veruješ od svega srca svog, možeš. A on odgovarajući reče: Verujem da je Isus Hristos Sin Božji.

38I zapovedi da stanu kola, i siđoše oba na vodu, i Filip i uškopljenik, i krsti ga.

39A kad iziđoše iz vode, Duh Sveti pade na uškopljenika, a anđeo Gospodnji uze Filipa, i više ga ne vide uškopljenik; nego otide putem svojim radujući se.

40A Filip se obrete u Azotu; i prolazeći propovedaše jevanđelje svima gradovima, dok ne dođe u Ćesariju.