Jeremija 48 - Sveta Biblija（srp1865）

48Proricanje o propasti Moava.

1Za Moava ovako govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev:

Teško Nevonu! Jer će se opustošiti;

Kirijatajim će se posramiti i uzeti;

Mizgav će se posramiti i prepasti.

2Neće se više hvaliti Moav Esevonom;

jer mu zlo misle:

Hodite da ga istrebimo

da nije više narod.

I ti, Madmane, opustećeš;

mač će te goniti.

3Čuje se vika iz Oronajima,

pustošenje i satiranje veliko.

4Moav se satre;

stoji vika dece njegove.

5Jer će se putem luitskim dizati plač bez prestanka;

i kako se silazi u Oronajim, neprijatelji će čuti strašnu viku;

6Bežite, izbavite duše svoje,

i budite kao vres u pustinji.

7Jer što se uzdaš u svoja dela i u blago svoje,

zato ćeš se i ti uzeti,

i Hemos će otići u ropstvo,

sveštenici njegovi i knezovi njegovi skupa.

8I doći će zatirač u svaki grad,

neće se sačuvati ni jedan grad;

dolina će propasti i ravnica će se opustošiti,

jer Gospod reče.

9Podajte krila Moavu, neka brzo odleti;

jer će gradovi njegovi opusteti da neće niko živeti u njima.

10Proklet bio ko nemarno radi delo Gospodnje, i proklet ko usteže mač svoj od krvi!

11Moav je bio u miru od detinjstva svog

i počivao na droždini svojoj,

niti se pretakao iz suda u sud,

niti je u ropstvo išao;

zato mu osta kus njegov,

i miris se njegov nije promenio.

12Zato, evo, idu dani, govori Gospod, da mu pošaljem premetače, koji će ga premetnuti, i sudove njegove isprazniti i mehove njegove pokidati.

13I Moav će se osramotiti s Hemosa, kao što se osramotio dom Izrailjev s Vetilja, gada svog.

14Kako govorite:

Jaki smo i junaci u boju?

15Moav će se opustošiti i gradovi će njegovi propasti,

i najbolji mladići njegovi sići će na zaklanje,

govori car,

kome je ime Gospod nad vojskama.

16Blizu je pogibao Moavova,

i zlo njegovo vrlo hiti.

17Žalite ga svi koji ste oko njega,

i koji god znate za ime njegovo,

recite:

Kako se slomi jaki štap, slavna palica?

18Siđi sa slave svoje, i sedi na mesto zasušeno,

kćeri, koja živiš u Devonu;

jer će zatirač Moavov doći na tebe

i raskopaće gradove tvoje.

19Stani na putu, i pogledaj,

koja živiš u Aroiru,

upitaj onog koji beži i onu koja gleda da se izbavi,

reci: Šta bi?

20Posrami se Moav;

jer se razbi;

ridajte i vičite;

javite u Arnon da se Moav opustoši.

21Jer sud dođe na zemlju ravnu, na Olon i na Jasu i Mifat,

22i na Devon i na Nevon i na Vet-Devlatajim,

23i na Kirijatajim i na Vet-Gamul i na Vet-Meon,

24i na Keriot i na Vosoru, i na sve gradove zemlje moavske, koji su daleko i koji su blizu.

25Odbijen je rog Moavu, i mišica se njegova slomi, govori Gospod.

26Opojte ga, jer se podigao na Gospoda; neka se valja Moav u bljuvotini svojoj, i bude i on podsmeh.

27Jer, nije li tebi Izrailj bio podsmeh? Je li se zatekao među lupežima, te kad god govoriš o njemu poskakuješ?

28Ostavite gradove i naselite se u steni, stanovnici moavski,

i budite kao golubica koja se gnezdi u kraju i raselini.

29Čusmo ponos Moavov

da je veoma ponosit,

oholost njegovu i ponos,

razmetanje njegovo i obest njegovu.

30Znam ja, govori Gospod,

obest njegovu;

ali neće biti tako;

laži njegove neće učiniti ništa.

31Zato ću ridati za Moavom,

vikati za svim Moavom,

uzdisaće se za onima u Kir-eresu.

32Više nego za Jazirom plakaću za tobom,

lozo sivamska;

odvode tvoje pređoše more,

dopreše do mora jazirskog;

zatirač napade na letinu tvoju

i na berbu tvoju.

33I radost i veselje otide s rodnog polja,

iz zemlje moavske,

i učinih te nesta u kacama vina;

niko neće gaziti pevajući;

pesma neće se više pevati.

34Od vike esevonske, koja dopre do Eleale, podigoše viku do Jase, od Sigora do Oronajima, kao junica od tri godine, jer će i voda nimrimskih nestati.

35I učiniću, govori Gospod, da ne bude Moavu čoveka koji bi prinosio žrtvu na visini i kadio bogovima svojim.

36Zato će srce moje pištati za Moavom kao svirala, i srce će moje pištati kao svirala za ljudima u Kir-eresu, jer će mu sva tečevina propasti.

37Jer će sve glave biti ćelave i sve brade obrijane, i sve ruke izrezane, i oko bedara kostret.

38Na svim krovovima Moavovim i po ulicama njegovim biće sam plač, jer ću razbiti Moava kao sud na kome nema miline, govori Gospod.

39Ridajte: Kako je satrven! Kako Moav obrnu pleći sramotan? I posta Moav podsmeh i strahota svima koji su oko njega.

40Jer ovako govori Gospod:

Evo, kao orao doleteće

i raširiće krila svoja nad Moavom.

41Keriot je pokoren i tvrda se mesta zauzeše,

i srca će u junaka Moavovih biti u onaj dan kao srce u žene koja se porađa.

42I Moav će se istrebiti da ne bude narod,

jer se podiže na Gospoda.

43Strah i jama i zamka oko tebe je, stanovniče moavski,

govori Gospod.

44Ko uteče od straha, pašće u jamu,

a ko izađe iz jame, uhvatiće se u zamku;

jer ću pustiti na njega, na Moava, godinu pohođenja njihovog,

govori Gospod.

45U senu esevonskom ustaviše se koji bežahu od sile;

ali će oganj izaći iz Esevona

i plamen isred Siona,

i opaliće kraj Moavu

i teme nemirnicima.

46Teško tebi, Moave,

propade narod Hemosov,

jer sinove tvoje zarobiše,

i kćeri tvoje odvedoše u ropstvo.

47Ali ću povratiti roblje Moavovo u poslednje vreme,

govori Gospod.

Dovde je sud Moavu.