1Prvu sam ti knjigu napisao o svemu, o Teofile, što poče Isus tvoriti i učiti
2do dana kad se uznese, pošto Duhom Svetim zapovedi apostolima koje izabra,
3pred kojima i po stradanju svom pokaza sebe živa mnogim i istinitim znacima, i javlja im se četrdeset dana, i govori o carstvu Božjem.
4I sabravši ih zapovedi im da ne idu iz Jerusalima, nego da čekaju obećanje Očevo, koje čuste
, reče, od mene;5jer je Jovan krstio vodom, a vi ćete se krstiti Duhom Svetim ne dugo posle ovih dana.
6A oni onda koji zajedno behu, pitahu Ga govoreći: Gospode! Hoćeš li sad načiniti carstvo Izrailjevo?
7A On im reče: Nije vaše znati vremena i leta koje Otac zadrža u svojoj vlasti;
8nego ćete primiti silu kad siđe Duh Sveti na vas; i bićete mi svedoci u Jerusalimu i po svoj Judeji i Samariji i tja do kraja zemlje.
9I ovo rekavši videše oni gde se podiže i odnese Ga oblak iz očiju njihovih.
10I kad gledahu za Njim gde ide na nebo, gle, dva čoveka stadoše pred njima u belim haljinama,
11koji i rekoše: Ljudi Galilejci! Šta stojite i gledate na nebo? Ovaj Isus koji se od vas uze na nebo tako će doći kao što videste da ide na nebo.
12Tada se vratiše u Jerusalim s gore koja se zove maslinska, koja je blizu Jerusalima jedan subotni dan hoda.
13I kad uđoše popeše se u sobu gde stajahu Petar i Jakov i Jovan i Andrija, Filip i Toma, Vartolomije i Matej, Jakov Alfejev i Simon Zilot, i Juda Jakovljev.
14Ovi svi jednodušno behu jednako na molitvi i u moljenju sa ženama, i s Marijom materom Isusovom i braćom Njegovom.
15I u dane one ustavši Petar između učenika reče (a beše naroda zajedno oko sto dvadeset imena):
16Ljudi braćo! Trebalo je da se izvrši ono pismo što proreče Duh Sveti ustima Davidovim za Judu koji beše pred onima što uhvatiše Isusa;
17jer se brojaše s nama, i beše primio deo ove službe.
18On dakle steče njivu od plate nepravedne, i obesivši se puče po sredi, i izasu se sva utroba njegova.
19I postade znano svima koji žive u Jerusalimu da će se ta njiva prozvati njihovim jezikom Akeldama, koje znači njiva krvna.
20Jer se piše u knjizi psaltiru:
Da bude dvor njegov pust,
i da ne bude nikoga ko bi živeo u njemu,
i:
Vladičanstvo njegovo da primi drugi.
21Treba dakle od ovih ljudi koji su bili s nama za sve vreme kako među nas uđe i iziđe Gospod Isus,
22počevši od krštenja Jovanovog do dana kad se uze od nas, da bude s nama svedok Njegovog vaskrsenja jedan od ovih.
23I postaviše dvojicu, Josifa koji se zvaše Varsava prezimenom Just, i Matija.
24I pomolivši se Bogu rekoše: Ti, Gospode! Koji poznaješ srca svih, pokaži jednog od ove dvojice koga si izabrao,
25da primi deo ove službe i apostolstva, iz koga ispade Juda da ide na mesto svoje.
26I baciše kocke za njih, i pade kocka na Matija i primiše ga među jedanaest apostola.
Who We AreWhat We EelieveWhat We Do
2025 by iamachristian.org,Inc All rights reserved.
