Psalmi 106 - Sveta Biblija（srp1865）

106Psalam 106Pesma zahvalnosti na milosti kad je Izrailj zgrešio.Aliluja.

1Hvalite Gospoda,

jer je dobar,

jer je doveka milost Njegova.

2Ko će iskazati silu Gospodnju?

Ispričati svu slavu Njegovu?

3Blago onima koji drže istinu

i tvore pravo svagda!

4Opomeni me se, Gospode,

po svojoj milosti k narodu svom;

pohodi me pomoću svojom,

5Da bih video u dobru izabrane Tvoje,

veselio se u veselju naroda Tvog,

hvalio se zajedno s nasledstvom Tvojim.

6Zgrešismo s ocima svojim,

postasmo krivci, bezakonici.

7Oci naši u Misiru ne razumeše čudesa Tvojih,

ne opominjaše se velikih milosti Tvojih,

i vikaše kraj mora, kraj Crvenog Mora.

8Ali im On pomože imena svog radi,

da bi pokazao silu svoju.

9Zapreti Crvenom Moru, i presahnu;

i prevede ih preko bezdane kao preko pustinje;

10I sačuva ih od ruke nenavidnikove,

i izbavi ih iz ruke neprijateljeve.

11Pokri voda neprijatelje njihove,

nijedan od njih ne osta.

12Tada verovaše rečima Njegovim,

i pevaše Mu hvalu.

13Ali brzo zaboraviše dela Njegova,

i ne počekaše volje Njegove.

14Polakomiše se u pustinji,

i stadoše kušati Boga u zemlji gde se ne živi.

15On ispuni molbu njihovu,

ali posla pogibao na dušu njihovu.

16Pozavideše Mojsiju

i Aronu, kog beše Gospod osvetio.

17Rasede se zemlja,

i proždre Datana i zatrpa četu Avironovu.

18I spali oganj četu njihovu,

i plamen sažeže bezbožnike.

19Načiniše tele kod Horiva,

i klanjahu se kipu.

20Menjahu slavu svoju

na priliku vola, koji jede travu.

21Zaboraviše Boga, Spasitelja svog,

koji je učinio velika dela u Misiru,

22Divna u zemlji Hamovoj,

strašna na Crvenom Moru.

23I htede ih istrebiti,

da Mojsije izabranik Njegov ne stade kao u raselini pred Njim,

i ne odvrati jarost Njegovu

da ih ne istrebi.

24Posle ne mariše za zemlju željenu,

ne verovaše reči Njegovoj.

25Pobuniše se u šatorima svojim,

ne slušaše glas Gospodnji.

26I On podiže ruku svoju na njih,

da ih pobije u pustinji,

27Da pobije pleme njihovo među narodima,

i raseje ih po zemljama.

28I pristaše za Velfegorom,

i jedoše prineseno na žrtvu mrtvima.

29I rasrdiše Boga delima svojim,

i udari u njih pogibao.

30I ustade Fines, i umilostivi,

i prestade pogibao.

31I to mu se primi u pravdu,

od kolena do kolena doveka.

32I razgneviše Boga na vodi Merivi,

i Mojsije postrada njih radi;

33Jer dotužiše duhu njegovom,

i pogreši ustima svojim.

34Ne istrebiše narode,

za koje im je Gospod rekao;

35Nego se pomešaše s neznabošcima,

i naučiše dela njihova.

36Stadoše služiti idolima njihovim,

i oni im biše zamka.

37Sinove svoje i kćeri svoje prinosiše na žrtvu đavolima.

38Prolivaše krv pravu;

krv sinova svojih i kćeri svojih,

koje prinošahu na žrtvu idolima hananskim,

i oskvrni se zemlja krvnim delima.

39Oskvrniše sebe delima svojim,

i činiše preljubu postupanjem svojim.

40I planu gnev Gospodnji na narod Njegov,

i omrznu Mu deo Njegov.

41I predade ih u ruke neznabožačke,

i nenavidnici njihovi stadoše gospodariti nad njima.

42Dosađivaše im neprijatelji njihovi,

i oni biše pokoreni pod vlast njihovu.

43Mnogo ih je puta izbavljao,

ali Ga oni srdiše namerama svojim,

i biše poništeni za bezakonje svoje.

44Ali On pogleda na nevolju njihovu,

čuvši tužnjavu njihovu,

45I opomenu se zaveta svog s njima,

i pokaja se po velikoj milosti svojoj;

46I učini, te ih stadoše žaliti

svi koji ih behu zarobili.

47Spasi nas, Gospode Bože naš,

i pokupi nas iz neznabožaca,

da slavimo sveto ime Tvoje,

da se hvalimo Tvojom slavom!

48Blagosloven Gospod Bog Izrailjev

od veka i doveka!

I sav narod neka kaže:

Amin! Aliluja!