1Tada reče Jelisije: Čujte reč Gospodnju: Tako veli Gospod: Sutra će u ovo doba biti mera belog brašna za sikal a dve mere ječma za sikal na vratima samarijskim.
2A vojvoda na kog se ruku car naslanjaše, odgovori čoveku Božijem i reče: Da Gospod načini okna na nebu, bi li moglo to biti? A Jelisije reče: Eto, ti ćeš videti svojim očima, ali ga nećeš jesti.
3A behu na vratima četiri čoveka gubava, i rekoše jedan drugom: Što sedimo ovde da umremo?
4Da kažemo: Da uđemo u grad, glad je u gradu, te ćemo umreti onde: a da ostanemo ovde, opet ćemo umreti; nego hajde da uskočimo u logor sirski: ako nas ostave u životu, ostaćemo u životu, ako li nas pogube, poginućemo.
5I tako, ustavši u sumrak pođoše u logor sirski, i dođoše do kraja logora sirskog, i gle, ne beše nikoga.
6Jer Gospod učini te se u logoru sirskom ču lupa kola i konja i velike vojske, te rekoše jedan drugom: Eto car je Izrailjev najmio na nas careve hetejske i careve misirske da udare na nas.
7Te se podigoše i pobegoše po mraku ostavivši šatore svoje i konje svoje i magarce svoje i logor kao što je bio, i pobegoše radi duša svojih.
8Pa kad dođoše gubavci na kraj logora, uđoše u jedan šator, i najedoše se i napiše se, i pokupiše iz njega srebro i zlato i haljine, i otidoše te sakriše. Pa se vratiše i uđoše u drugi šator, pa pokupiše i iz njega, i otidoše te sakriše.
9Tada rekoše među sobom: Ne radimo dobro; ovaj je dan dan dobrih glasova; a mi ćutimo. Ako uščekamo do zore, stignuće nas bezakonje. Zato sada hajde da idemo i javimo domu carevom.
10I tako došavši dozvaše vratara gradskog i kazaše mu govoreći: Idosmo u logor sirski, i gle, nema nikoga, ni glasa čovečijeg; nego konji povezani i magarci povezani, i šatori kako su bili.
11A on dozva ostale vratare, i javiše u dom carev.
12A car ustavši po noći reče slugama svojim: Kazaću vam sada šta su nam učinili Sirci. Znaju da gladujemo, zato otidoše iz logora da se sakriju u polju govoreći: Kad iziđu iz grada, pohvataćemo ih žive i ući ćemo u grad.
13A jedan od sluga njegovih odgovori i reče: Da uzmemo pet ostalih konja što još ima u gradu; gle, to je sve što je ostalo od mnoštva konja izrailjskih; to je sve što nije izginulo od mnoštva konja izrailjskih; da pošaljemo da vidimo.
14I uzeše dva konja kolska, koje posla car za vojskom sirskom, govoreći: Idite i vidite.
15I otidoše za njima do Jordana, i gle, po svemu putu beše puno haljina i sudova, koje pobacaše Sirci u hitnji. Tada se vratiše poslanici i javiše caru.
16Tada izađe narod i razgrabi logor sirski; i beše mera belog brašna za sikal, i dve mere ječma za sikal, po reči Gospodnjoj.
17I car postavi na vrata onog vojvodu, na kog se ruku naslanjaše, a narod ga izgazi na vratima, te umre, po reči čoveka Božijeg, koju reče kad car k njemu dođe.
18Jer kad čovek Božji reče caru: Dve mere ječma za sikal i mera belog brašna za sikal biće sutra u ovo doba na vratima samarijskim,
19a onaj vojvoda odgovori čoveku Božijem govoreći: Da Gospod načini okna na nebu, bi li moglo biti šta kažeš? A Jelisije reče: Ti ćeš videti svojim očima, ali ga nećeš jesti.
20I zbi mu se to, jer ga izgazi narod na vratima, te umre.
Who We AreWhat We EelieveWhat We Do
2025 by iamachristian.org,Inc All rights reserved.
