Psalmi 31 - Sveta Biblija（srp1865）

31Psalam 31Koji se u Gospodu uzda neće dopasti sramote.Načelniku pevačkom. Psalam Davidov.

1U Tebe se, Gospode, uzdam;

nemoj me ostaviti pod sramotom doveka,

po pravdi svojoj izbavi me.

2Prigni k meni uho svoje,

pohitaj, pomozi mi.

Budi mi kameni grad, tvrda ograda,

gde bih se spasao.

3Jer si Ti kamena gora moja i ograda moja,

imena svog radi vodi me i upravljaj mnom.

4Izvadi me iz mreže koju mi tajno zamestiše;

jer si Ti krepost moja.

5U Tvoju ruku predajem duh svoj;

izbavljao si me, Gospode, Bože istiniti!

6Nenavidim one koji poštuju propadljive idole;

ja se u Gospoda uzdam.

7Radovaću se i veseliti se o milosti Tvojoj,

kad pogledaš na moju muku,

poznaš tugu duše moje,

8Ne daš me u ruku neprijatelju,

postaviš noge moje na prostranom mestu.

9Smiluj se na me, Gospode, jer me je tuga;

od jada iznemože oko moje, duša moja i srce moje;

10Iščile u žalosti život moj,

i godine moje u uzdisanju;

oslabi od muke krepost moja,

i kosti moje sasahnuše.

11Od mnoštva neprijatelja svojih postadoh podsmeh i susedima svojim,

i strašilo znancima svojim;

koji me vide na ulici beže od mene.

12Zaboravljen sam kao mrtav, nema me u srcima;

ja sam kao razbijen sud.

13Jer slušam grdnju od mnogih,

od svuda strah,

kad se dogovaraju na me, misle iščupati dušu moju.

14A ja se, Gospode, u Tebe uzdam

i velim: Ti si Bog moj.

15U Tvojoj su ruci dani moji;

otmi me iz ruku neprijatelja mojih,

i od onih, koji me gone.

16Pokaži svetlo lice svoje sluzi svom;

spasi me milošću svojom.

17Gospode! Nemoj me ostaviti pod sramotom; jer Tebe prizivam.

Nek se posrame bezbožnici,

neka zamuknu i padnu u pakao.

18Neka oneme usta lažljiva,

koja govore na pravednika obesno, oholo i s porugom.

19Kako je mnogo u Tebe dobra,

koje čuvaš za one koji Te se boje,

i koje daješ onima koji se u Te uzdaju pred sinovima čovečijim!

20Sakrivaš ih pod krov lica svog od buna ljudskih;

sklanjaš ih pod sen od svadljivih jezika.

21Da je blagosloven Gospod,

što mi pokaza divnu milost

kao da me uvede u tvrd grad!

22Ja rekoh u smetnji svojoj: Odbačen sam od očiju Tvojih;

ali Ti ču molitveni glas moj kad Te prizvah.

23Ljubite Gospoda svi sveti Njegovi;

Gospod drži veru;

i uvršeno vraća onima koji postupaju oholo.

24Budite slobodni, i neka bude jako srce vaše,

svi koji se u Gospoda uzdate.