1A učenicima reče: Nije moguće da ne dođu sablazni; ali teško onome s koga dolaze;
2bolje bi mu bilo da mu se vodenični kamen obesi o vratu, i da ga bace u more, nego da sablazni jednog od ovih malih.
3Čuvajte se. Ako ti sagreši brat tvoj, nakaraj ga; pa ako se pokaje, oprosti mu.
4I ako ti sedam puta na dan sagreši, i sedam puta na dan dođe k tebi i reče: Kajem se, oprosti mu.
5I rekoše apostoli Gospodu: Dometni nam vere.
6A Gospod reče: Kad biste imali vere koliko zrno gorušičino, i rekli biste ovom dubu: Iščupaj se i usadi se u more, i poslušao bi vas.
7 Koji pak od vas kad ima slugu koji ore ili čuva stoku pa kad dođe iz polja, kaže mu: Hodi brzo i sedi za trpezu?
8Nego ne kaže li mu: Ugotovi mi da večeram, i zapregni se te mi služi dok jedem i pijem, pa onda i ti jedi i pij?
9Eda li će on zahvaliti sluzi tom kad svrši šta mu se zapovedi? Ne verujem.
10Tako i vi kad svršite sve što vam je zapoveđeno, govorite: Mi smo zaludne sluge, jer učinismo šta smo bili dužni činiti.
11I kad iđaše u Jerusalim, On prolažaše između Samarije i Galileje.
12I kad ulažaše u jedno selo sretoše Ga deset gubavih ljudi, koji staše izdaleka,
13i podigoše glas govoreći: Isuse učitelju! Pomiluj nas.
14I videvši ih reče im: Idite i pokažite se sveštenicima. I oni idući očistiše se.
15A jedan od njih videvši da se isceli povrati se hvaleći Boga glasno,
16i pade ničice pred noge Njegove, i zahvali Mu. I to beše Samarjanin.
17A Isus odgovarajući reče: Ne isceliše li se desetorica? Gde su dakle devetorica?
18Kako se među njima koji ne nađe da se vrati da zahvali Bogu, nego sam ovaj tuđin?
19I reče mu: Ustani, idi; vera tvoja pomože ti.
20A kad Ga upitaše fariseji: Kad će doći carstvo Božije? Odgovarajući reče im: Carstvo Božije neće doći da se vidi;
21niti će se kazati: Evo ga ovde ili onde; jer gle, carstvo je Božije unutra u vama.
22A učenicima reče: Doći će vreme kad ćete zaželeti da vidite jedan dan Sina čovečijeg, i nećete videti.
23I reći će vam: Evo ovde je, ili: Eno onde; ali ne izlazite, niti tražite.
24Jer kao što munja sine s neba, i zasvetli se preko svega što je pod nebom, tako će biti i Sin čovečiji u svoj dan.
25Ali Mu najpre treba mnogo postradati, i okrivljenom biti od roda ovog.
26I kako je bilo u vreme Nojevo onako će biti u dane Sina čovečijeg:
27Jeđahu, pijahu, ženjahu se, udavahu se do onog dana kad Noje uđe u kovčeg, i dođe potop i pogubi sve.
28Tako kao što bi u dane Lotove: jeđahu, pijahu, kupovahu, prodavahu, sađahu, zidahu;
29a u dan kad iziđe Lot iz Sodoma, udari oganj i sumpor iz neba i pogubi sve.
30Tako će biti i u onaj dan kad će se javiti Sin čovečiji.
31U onaj dan koji se desi na krovu, a pokućstvo njegovo u kući, neka ne silazi da ga uzme; i koji se desi u polju, tako neka se ne vraća natrag.
32Opominjite se žene Lotove.
33Koji pođe da sačuva dušu svoju, izgubiće je; a koji je izgubi, oživeće je.
34Kažem vam: u onu noć biće dva na jednom odru, jedan će se uzeti a drugi će se ostaviti;
35dve će mleti zajedno, jedna će se uzeti a druga će se ostaviti;
36dva će biti na njivi, jedan će se uzeti a drugi će se ostaviti.
37I odgovarajući rekoše Mu: Gde, Gospode? A On im reče: Gde je strvina onamo će se i orlovi skupiti.
Who We AreWhat We EelieveWhat We Do
2025 by iamachristian.org,Inc All rights reserved.
