Matej 27 - Sveta Biblija（srp1865）

27Isus pred Pilatom. Smrt Jude izdajnika. Isus i Varava. Isusa šibaju, rugaju Mu se. Raspeće i smrt. Isusov pogreb.

1A kad bi ujutru, učiniše veće svi glavari sveštenički i starešine narodne za Isusa da Ga pogube.

2I svezavši Ga odvedoše, i predaše Ga Pontiju Pilatu, sudiji.

3Tada videvši Juda izdajnik Njegov da Ga osudiše raskaja se, i vrati trideset srebrnika glavarima svešteničkim i starešinama

4govoreći: Ja sagreših što izdadoh krv pravu. A oni rekoše: Šta mi marimo za to? Ti ćeš videti.

5I bacivši srebrnike u crkvi iziđe, i otide te se obesi.

6A glavari sveštenički uzevši srebrnike rekoše: Ne valja ih metnuti u crkvenu haznu, jer je uzeto za krv.

7Nego se dogovoriše te kupiše za njih lončarevu njivu za groblje gostima.

8Od toga se i prozva ona njiva krvna njiva i do danas.

9Tada se izvrši šta je kazao prorok Jeremija govoreći: I uzeše trideset srebrnika, cenu cenjenoga koga su cenili sinovi Izrailjevi;

10i dadoše ih za njivu lončarevu, kao što mi kaza Gospod.

11A Isus stade pred sudijom, i zapita Ga sudija govoreći: Ti li si car judejski? A Isus reče mu: Ti kažeš.

12I kad Ga tužahu glavari sveštenički i starešine, ništa ne odgovori.

13Tada reče mi Pilat: Čuješ li šta na tebe svedoče?

14I ne odgovori mu ni jednu reč tako da se sudija divljaše vrlo.

15A o svakom prazniku pashe beše običaj u sudije da pusti narodu po jednog sužnja koga oni hoće.

16A tada imahu znatnog sužnja po imenu Varava.

17I kad se sabraše, reče im Pilat: Koga hoćete da vam pustim? Varavu ili Isusa prozvanog Hrista?

18Jer znaše da su Ga iz zavisti predali.

19A kad seđaše u sudu, poruči mu žena njegova govoreći: Nemoj se ti ništa mešati u sud tog pravednika, jer sam danas u snu mnogo postradala njega radi.

20A glavari sveštenički i starešine nagovoriše narod da ištu Varavu, a Isusa da pogube.

21A sudija odgovarajući reče im: Koga hoćete od ove dvojice da vam pustim? A oni rekoše: Varavu.

22Reče im Pilat: A šta ću činiti s Isusom prozvanim Hristom? Rekoše mu svi: Da se razapne.

23Sudija pak reče: A kakvo je zlo učinio? A oni glasno povikaše govoreći: Da se razapne.

24A kad vide Pilat da ništa ne pomaže nego još veća buna biva, uze vodu te umi ruke pred narodom govoreći: Ja nisam kriv u krvi ovog pravednika: vi ćete videti.

25I odgovarajući sav narod reče: Krv njegova na nas i na decu našu.

26Tada pusti im Varavu, a Isusa šibavši predade da se razapne.

27Tada vojnici sudijini uzeše Isusa u sudnicu i skupiše na Nj svu četu vojnika.

28I svukavši Ga obukoše Mu skerletnu kabanicu.

29I opletavši venac od trnja metnuše Mu na glavu, i dadoše Mu trsku u desnicu; i kleknuvši na kolena pred Njim rugahu Mu se govoreći: Zdravo, care judejski!

30I pljunuvši na Nj uzeše trsku i biše Ga po glavi.

31I kad Mu se narugaše, svukoše s Njega kabanicu, i obukoše Ga u haljine Njegove, i povedoše Ga da Ga razapnu.

32I izlazeći nađoše čoveka iz Kirine po imenu Simona i nateraše ga da Mu ponese krst.

33I došavši na mesto koje se zove Golgota, to jest kosturnica,

34dadoše Mu da pije sirće pomešano sa žuči, i okusivši ne hte da pije.

35A kad Ga razapeše, razdeliše haljine Njegove bacivši kocke;

36i seđahu onde te Ga čuvahu.

37I metnuše Mu više glave krivicu Njegovu napisanu: Ovo je Isus car judejski.

38Tada raspeše s Njime dva hajduka, jednog s desne a jednog s leve strane.

39A koji prolažahu huljahu na Nj mašući glavama svojim.

40I govoreći: Ti koji crkvu razvaljuješ i za tri dana načinjaš pomozi sam sebi; ako si sin Božji, siđi s krsta.

41A tako i glavari sveštenički s književnicima i starešinama podsmevajući se govorahu:

42Drugima pomože, a sebi ne može pomoći. Ako je car Izrailjev, neka siđe sad s krsta pa ćemo ga verovati.

43On se uzdao u Boga: neka mu pomogne sad, ako mu je po volji, jer govoraše: Ja sam sin Božji.

44Tako isto i hajduci razapeti s Njim rugahu Mu se.

45A od šestog sata bi tama po svoj zemlji do sata devetog.

46A oko devetog sata povika Isus glasno govoreći: Ili! Ili! Lama savahtani?

To jest: Bože moj! Bože moj! Zašto si me ostavio?

47A neki od onih što stajahu onde čuvši to govorahu: Ovaj zove Iliju.

48I odmah otrča jedan od njih te uze sunđer, i napuni octa, pa natače na trsku, te Ga pojaše.

49A ostali govorahu: Stani da vidimo hoće li doći Ilija da mu pomogne.

50A Isus opet povika glasno i ispusti dušu.

51I gle, zavesa crkvena razdre se nadvoje od gornjeg kraja do donjeg; i zemlja se potrese, i kamenje se raspade;

52i grobovi se otvoriše, i ustaše mnoga tela svetih koji su pomrli;

53i izašavši iz grobova, po vaskrsenju Njegovom, uđoše u sveti grad i pokazaše se mnogima.

54A kapetan i koji s njim čuvahu Isusa videvši da se zemlja trese i šta bi, poplašiše se vrlo govoreći: Zaista ovaj beše Sin Božji.

55I onde behu i gledahu izdaleka mnoge žene koje su išle za Isusom iz Galileje i služile Mu.

56Među kojima beše Marija Magdalina i Marija mati Jakovljeva i Josijina i mati sinova Zevedejevih.

57A kad bi uveče, dođe čovek bogat iz Arimateje, po imenu Josif, koji je takođe bio učenik Isusov.

58Ovaj pristupivši k Pilatu zamoli ga za telo Isusovo. Tada Pilat zapovedi da mu dadu telo.

59I uzevši Josif telo zavi Ga u platno čisto;

60i metnu Ga u novi svoj grob što je bio isekao u kamenu; i navalivši veliki kamen na vrata od groba otide.

61A onde beše Marija Magdalina i druga Marija, i seđahu prema grobu.

62Sutradan pak po petku sabraše se glavari sveštenički i fariseji kod Pilata,

63i rekoše: Gospodaru! Mi se opomenusmo da ovaj laža kaza još za života: Posle tri dana ustaću.

64Zato zapovedi da se utvrdi grob do trećeg dana da ne dođu kako učenici njegovi noću i da ga ne ukradu i ne kažu narodu: Usta iz mrtvih; i biće poslednja prevara gora od prve.

65Reče im Pilat: Evo vam straže, pa idite te utvrdite kako znate.

66A oni otišavši sa stražom utvrdiše grob, i zapečatiše kamen.