1Behu pak još dva dana do pashe i do dana presnih hlebova; i tražahu glavari sveštenički i književnici kako bi Ga iz prevare uhvatili i ubili.
2Ali govorahu: Ne o prazniku, da se ne bi narod pobunio.
3I kad beše On u Vitaniji u kući Simona gubavog i seđaše za trpezom, dođe žena sa sklenicom mnogocenoga mira čistog nardovog, i razbivši sklenicu izlivaše Mu na glavu.
4A neki se srđahu govoreći: Zašto se to miro prosipa tako?
5Jer se mogaše za nj uzeti više od trista groša i dati siromasima. I vikahu na nju.
6A Isus reče: Ostavite je; šta joj smetate? Ona učini dobro delo na meni.
7Jer siromahe imate svagda sa sobom, i kad god hoćete možete im dobro činiti; a mene nemate svagda.
8Ona šta može, učini: ona pomaza napred telo moje za ukop.
9Zaista vam kažem: gde se god uspropoveda jevanđelje ovo po svemu svetu, kazaće se i to za spomen njen.
10I Juda Iskariotski, jedan od dvanaestorice ode ka glavarima svešteničkim da im Ga izda.
11A oni čuvši obradovaše se, i obrekoše mu novce dati: i tražaše zgodu da Ga izda.
12I u prvi dan presnih hlebova, kad klahu pashu, rekoše Mu učenici Njegovi: Gde ćeš da idemo da Ti zgotovimo pashu da jedeš?
13I posla dvojicu od učenika svojih i reče im: Idite u grad, i srešće vas čovek koji nosi vodu u krčagu; idite za njim,
14i gde uđe kažite gospodaru od one kuće: Učitelj veli: Gde je gostionica gde ću jesti pashu s učenicima svojim?
15I on će vam pokazati veliku sobu prostrtu gotovu: onde nam zgotovite.
16I izađoše učenici Njegovi, i dođoše u grad, i nađoše kao što im kaza, i ugotoviše pashu.
17I kad bi uveče, dođe sa dvanaestoricom.
18I kad seđahu za trpezom i jeđahu reče Isus: Zaista vam kažem: jedan od vas, koji jede sa mnom, izdaće me.
19A oni se zabrinuše, i stadoše govoriti jedan za drugim: Da ne ja? I drugi: Da ne ja?
20A On odgovarajući reče im: Jedan od dvanaestorice koji umoči sa mnom u zdelu.
21Sin čovečji dakle ide kao što je pisano za Njega; ali teško onom čoveku koji izda Sina čovečjeg; bolje bi mu bilo da se nije rodio onaj čovek.
22I kad jeđahu uze Isus hleb i blagoslovivši prelomi ga, i dade im, i reče: Uzmite, jedite; ovo je telo moje.
23I uze čašu i davši hvalu dade im; i piše iz nje svi.
24I reče im: Ovo je krv moja novog zaveta koja će se proliti za mnoge.
25Zaista vam kažem: više neću piti od roda vinogradskog do onog dana kad ću ga piti novog u carstvu Božjem.
26I otpojavši hvalu izađoše na goru maslinsku.
27I reče im Isus: Svi ćete se vi sablazniti o mene ovu noć; jer je pisano: udariću pastira i ovce će se razbeći.
28Ali po vaskrsenju svom, ja idem pred vama u Galileju.
29A Petar Mu reče: Ako se i svi sablazne, ali ja neću.
30I reče mu Isus: Zaista ti kažem: noćas dok dvaput petao ne zapeva tri puta ćeš me se odreći.
31A on još više govoraše: Da bih znao s Tobom i umreti neću Te se odreći. Tako i svi govorahu.
32I dođoše u selo koje se zove Getsimanija, i reče učenicima svojim: Sedite ovde dok ja idem da se pomolim Bogu.
33I uze sa sobom Petra i Jakova i Jovana, i zabrinu se i poče tužiti.
34I reče im: Žalosna je duša moja do smrti; počekajte ovde, i stražite.
35I otišavši malo pade na zemlju, i moljaše se da bi Ga mimoišao čas, ako je moguće.
36I govoraše: Ava Oče! Sve je moguće Tebi; pronesi čašu ovu mimo mene; ali opet ne kako ja hoću, nego kako Ti.
37I dođe i nađe ih gde spavaju, i reče Petru: Simone! Zar spavaš? Ne može li jednog časa postražiti?
38Stražite i molite se Bogu da ne padnete u napast; jer je duh srčan ali je telo slabo.
39I opet otišavši pomoli se Bogu one iste reči govoreći.
40I vrativši se nađe ih opet gde spavaju; jer im behu oči otežale; i ne znahu šta bi Mu odgovorili.
41I dođe treći put, i reče im: Jednako spavate i počivate; dosta je; dođe čas; evo se predaje Sin čovečji u ruke grešnicima.
42Ustanite da idemo; evo izdajnik se moj približi.
43I odmah, dok On još govoraše, dođe Juda, jedan od dvanaestorice, i s njim ljudi mnogi s noževima i s koljem od glavara svešteničkih i od književnika i starešina.
44I izdajnik Njegov dade im znak govoreći: Koga ja celivam onaj je: držite ga, i vodite ga čuvajući.
45I došavši odmah pristupi k Njemu, i reče: Ravi! Ravi! I celiva Ga.
46A oni metnuše ruke svoje na Nj i uhvatiše Ga.
47A jedan od onih što stajahu onde izvadi nož te udari slugu poglavara svešteničkog, i odseče mu uho.
48I odgovarajući Isus reče im: Kao na hajduka izašli ste s noževima i s koljem da me uhvatite,
49a svaki dan sam bio kod vas u crkvi i učio, i ne uhvatiste me. Ali da se zbude pismo.
50I ostavivši Ga, učenici svi pobegoše.
51I za Njim iđaše nekakav mladić ogrnut platnom po golom telu; i uhvatiše onog mladića.
52A on ostavivši platno go pobeže od njih.
53I dovedoše Isusa k poglavaru svešteničkom, i stekoše se k njemu svi glavari sveštenički i književnici i starešine.
54I Petar ide za Njim izdaleka do u dvor poglavara svešteničkog, i seđaše sa slugama, i grejaše se kod ognja.
55A glavari sveštenički i sva skupština tražahu na Isusa svedočanstva da Ga ubiju; i ne nađoše;
56jer mnogi svedočahu lažno na Njega i svedočanstva ne behu jednaka.
57I jedni ustavši svedočahu na Njega lažno govoreći:
58Mi smo čuli gde on govori: Ja ću razvaliti ovu crkvu koja je rukama načinjena, i za tri dana načiniću drugu koja neće biti rukama načinjena.
59I ni ovo svedočanstvo njihovo ne beše jednako.
60I ustavši poglavar sveštenički na sredu zapita Isusa govoreći: Zar ništa ne odgovaraš što ovi na tebe svedoče?
61A On ćutaše i ništa ne odgovaraše. Opet poglavar sveštenički zapita i reče: Jesi li ti Hristos, Sin Blagoslovenoga?
62A Isus reče: Jesam; i videćete Sina čovečjeg gde sedi s desne strane Sile i ide na oblacima nebeskim.
63A poglavar sveštenički razdre svoje haljine, i reče: Šta nam trebaju više svedoci?
64Čuste hulu na Boga; šta mislite? A oni svi kazaše da je zaslužio smrt.
65I počeše jedni pljuvati na Nj, i pokrivati Mu lice, i ćušati Ga, i govoriti Mu: Proreci; i sluge Ga bijahu po obrazima.
66I kad beše Petar dole na dvoru, dođe jedna od sluškinja poglavara svešteničkog,
67i videvši Petra gde se greje pogleda na nj i reče: I ti si bio s Isusom Nazarećaninom.
68A on se odreče govoreći: Ne znam niti razumem šta ti govoriš. I izađe napolje pred dvor: i petao zapeva.
69I opet, kad ga vide sluškinja, poče govoriti onima što stajahu onde: Ovaj je od njih.
70A on se opet odricaše. I malo zatim opet oni što stajahu onde rekoše Petru: Vaistinu si od njih: jer si Galilejac, i govor ti je onakav.
71A on se poče kleti i preklinjati: Ne znam tog čoveka za koga vi govorite.
72I drugi put zapeva petao. I opomenu se Petar reči što mu reče Isus: Dok petao dvaput ne zapeva odreći ćeš me se triput.
I stade plakati.Who We AreWhat We EelieveWhat We Do
2025 by iamachristian.org,Inc All rights reserved.
