1. Mojsijeva 49 - Sveta Biblija（srp1865）

49Jakovljevo blagosiljanje, poslednje naređenje i smrt.

1Posle sazva Jakov sinove svoje i reče: Skupite se da vam javim šta će vam biti do posletka.

2Skupite se i poslušajte, sinovi Jakovljevi,

poslušajte Izrailja oca svog.

3Ruvime, ti si prvenac moj,

krepost moja i početak sile moje;

prvi gospodstvom i prvi snagom.

4Navro si kao voda;

nećeš biti prvi;

jer si stao na postelju oca svog

i oskvrnio je legav na nju.

5Simeun i Levije, braća,

mačevi su im oružje nepravdi.

6U tajne njihove da ne ulazi duša moja,

sa zborom njihovim da se ne sastavlja slava moja;

jer u gnevu svom pobiše ljude,

i za svoje veselje pokidaše volove.

7Proklet da je gnev njihov, što beše nagao,

i ljutina njihova, što beše žestoka;

razdeliću ih po Jakovu,

i rasuću ih po Izrailju.

8Juda, tebe će hvaliti braća tvoja,

a ruka će ti biti za vratom neprijateljima tvojim,

i klanjaće ti se sinovi oca tvog.

9Laviću Juda! S plena si se vratio, sine moj;

spusti se i leže kao lav

i kao ljuti lav;

ko će ga probuditi?

10Palica vladalačka neće se odvojiti od Jude

niti od nogu njegovih onaj koji postavlja zakon,

dokle ne dođe Onaj kome pripada,

i Njemu će se pokoravati narodi.

11Veže za čokot magare svoje,

i za plemenitu lozu mlade od magarice svoje;

u vinu pere haljinu svoju

i ogrtač svoj u soku od grožđa.

12Oči mu se crvene od vina

i zubi bele od mleka.

13Zavulon će živeti pokraj mora

i gde pristaju lađe,

a međa će mu biti do Sidona.

14Isahar je magarac jak u kostima,

koji leži u toru,

15I vide da je počivanje dobro

i da je zemlja mila,

sagnuće ramena svoja da nosi,

i plaćaće danak.

16Dan će suditi svom narodu,

kao jedno između plemena Izrailjevih.

17Dan će biti zmija na putu

i guja na stazi,

koja ujeda konja za kičicu,

te pada konj na uznako.

18Gospode, Tebe čekam da me izbaviš.

19A Gad, njega će vojska savladati;

ali će najposle on nadvladati.

20U Asira će biti obilata hrana,

i on će davati slasti carske.

21Neftalim je košuta puštena,

i govoriće lepe reči.

22Josif je rodna grana,

rodna grana kraj izvora,

kojoj se ogranci raširiše svrh zida.

23Ako ga i ucveliše ljuto

i streljaše na nj,

i biše mu neprijatelji strelci,

24Opet osta jak luk njegov

i ojačaše mišice ruku njegovih

od ruku jakog Boga Jakovljevog,

odakle posta pastir, kamen Izrailju,

25Od silnog Boga oca tvog,

koji će ti pomagati,

i od Svemogućeg,

koji će te blagosloviti

blagoslovima ozgo s neba,

blagoslovima ozdo iz bezdana,

blagoslovima od dojaka i od materice.

26Blagoslovi oca tvog

nadvisiše blagoslove mojih starih svrh brda večnih,

neka budu nad glavom Josifovom

i nad temenom odvojenog između braće.

27Venijamin je vuk grabljivi,

jutrom jede lov,

a večerom deli plen.

28Ovo su dvanaest plemena Izrailjevih, i ovo im otac izgovori kad ih blagoslovi, svako blagoslovom njegovim blagoslovi ih.

29Potom im zapovedi i reče im: Kad se priberem k rodu svom, pogrebite me kod otaca mojih u pećini koja je na njivi Efrona Hetejina,

30u pećini koja je na njivi makpelskoj prema Mamriji u zemlji hananskoj, koju kupi Avram s njivom u Efrona Hetejina da ima svoj grob.

31Onde pogrebe Avrama i Saru ženu njegovu, onde pogreboše Isaka i Reveku ženu njegovu, i onde pogreboh Liju.

32A kupljena je njiva i pećina na njoj u sinova Hetovih.

33A kad izgovori Jakov zapovesti sinovima svojim, diže noge svoje na postelju, i umre, i pribran bi k rodu svom.